После прочитаног јеванђеља, Владика је на почетку беседе нагласио да данашњи одељак из јеванђеља тешко пада човеку који је везан за овоземаљска добра. Такви људи који су везани за овоземаљско тешко се одричу тога и то им је препрека за духовни живот. Они стављају своју правду изнад Божије правде. Бог је тај који нам је све подарио, а пре свега дао нам је оно што је вечно и непролазно. Зло нас одвлачи од таквог живота. Бог нам је по Божијем домостроју или плану омогућио да се спасимо. Он нас највише воли, више и од родитеља, јер Бог је све заволео пре стварања. Епископ даље каже да је човек круна стварања и Бог долази ради нашег спсења. Бог нас међутим не позива да не волимо родитеље, напотив то је Божија заповест. Он нас позива да све волим јер то је пут ка љубави Божијој. Љубав подразумева и жртву. Када не идемо путем Божијим онда немамо љубави према Богу али ни према ближњима. Љубав Божија милује све и праведнике и грешнике и све позива у вечност.

Владика у својој беседи даље каже да када читамо Свето Писмо видимо да је Бог највише осуђивао лицемерство. Зато смо позвани да се представимо онакви какви јесмо. Тада се открива и наше срце и кроз покајање оно се чисти јер то није само телесни већ и духовни орган. Бог увек стоји код нашег срца чека да му отворимо врата свога срца да би у њега ушао. Срце је огледало за човека. Светло срце види увек Бога а тамно срце не види Бога. Тамно срце види само зле мисли, речи и дела. Духована чистота чини да он и телесно буде чист, а ту су нам подвижници прави пример.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Позвани смо, каже Владика на крају да у себи сачувамо простор за Бога. Бог нам даје тако и простор да заволимо и непријатеље. Међутим да би тако живели неопходан нам је јеванђељски живот. Тако живећи стичемо мудрост, а почетак мудрости је страх Божији. Права мудрост се разликује од овосветске мудрости која престаје са овим светом. Позвани смо да тежимо ка Божанској мудрости јер и она народна нас саветује да идемо мудро и да не погинемо лудо. Мудрост се стиче кроз живу веру у живога Бога зато тежимо непрестано ка вечној заједници са Богом.

У току литургије причестио се велики број деце и верног народа, а после литургије уследила је трпеза љубави у оближњем летњиковцу фудбалског клуба уз предивне песме Србских православних појаца.