По прочитаном Јеванђељу Преосвећени Владика Јован је говорио о вери. Вери коју су показали двојица слепих. Господ их није питао да ли верују да може да их исцели не зато што не зна да ли верују, већ да би остали видели њихову веру. Шта је то вера? Вера је основ наших живота. Човек живи вером. Вера је доказивање оног чему се надамо и потврда ствари невидљивих. Вера је истински дар Божији човеку. Веровати значи у дубини свога бића срести се са Богом. Док се човек не сретне са Богом његов живот је промашен. Човека без вере и најмање искушење обара и он не може да устане.

Владика Николај је, тумачећи данашње Јеванђеље, рекао да је првостворени човек Адам, живео као анђео гледајући Бога, а његови потомци живе са вером да ће Бог спасити човека и свет од пропасти. После пада у огреховљеност једина веза са Богом остаје вера. Бог сваког пита да ли верује, да ли отвара врата свог срца, врата душе своје Њему, да би га слободно примио, јер се Бог никоме не намеће. Да бисмо отворили срце своје пред Богом потребна је вера, али је исто тако потребна чистота срца. У срцу човека бива или Бог или онај други, ми слободом бирамо ко ће бити у нама.

Свети Максим Исповедник каже да онај човек који је пун себе не може да прими Бога. Већ је потребно да се човек одрекне самог себе како би примио Бога. Прво човек треба да избаци из себе грех, гордост, сујету, егоизам, саможивост. Када човек стално виче „Ја... Ја...“ онда он не љуби ни оца, ни мајку, ни жену, ни Бога, већ само самога себе. Вера и величање себе никада не иду заједно, јер истинска вера увек упућује на другог. Човек који верује не припада себи, већ ономе у кога верује.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Говорећи о духовном и телесном виду Преосвећени је нагласио да је велики дар имати оба вида. Треба се молити Богу да нам сачува оба вида. На крају је Преосвећени нагласио да треба да имамо подвиг, да уложимо напор, како би веру претворили у дела, да верујемо да нас Господ воли, а он нас воли више него што нас воле родитељи наши. Да не тражимо само љубав Божију, већ и да имамо своје љубави. Нека нам Господ помогне да заједно са овом двојицом слепих, које је Господ исцелио, стално и непрекидно понављамо и молимо и говоримо „Исусе сине Давидов помилуј нас“ и помиловаће нас.

Радост Литургијског сабрања је продужена трпезом љубави у порти храма коју су приредили пароси протојереј Дејан Бркић и протонамесник Далибор Новаковић, са верним народом.

Александар Јаћимовић, ђакон