Епископ нам у беседи говори да су блаженства лествице којима се човек уздиже до Бога и постаје, као светитељи, небески човек и земаљски ангел. Блаженства су пут у божанско савршенство. У ових девет божанских врлина, дата су човеку нова правила живота, нова правила мишљења, нова правила осећања и делања. Тај нови живот у Христу почиње сиромаштом духа, тј. смирењем и завршава се страдањем ради Имена Христова и вечном радошћу и блаженством у Рају. Епископ наглашава да у животу осећамо бол, муку и горчину - то осећа сваки човек. Откуд то? Отуда што човек увек доживљава живот, помешан са грехом и смрћу. А грех и смрт и јесу једина права горчина и мука, и бол у човековом свету. Њихово присуство и учешће у људском животу и чини да људи осећају живот као проклетсво. Од тог осећања и сазнања човек се не може спасти све док се не спасе од греха и смрти. А зар је то могуће? Да, могуће је, одговара Божански Спаситељ кроз своје учење о Блаженствима.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Епископ нас на крају позива да ходимо путем где Господ царује и вада. Јер Он крајњи циљ свих божанских врлина и истина, Он – у коме је свако блженство, и само блаженство над блаженствима, Свеблаженство.

ђакон Милутин Гашевић