Последња недеља пред Рођење Христово када, бројимо часе до новог сабрања нашег пред пећином Витлејемском, том скромном појатом пастирском, да се сусретнемо са чудесним житељима тог убогог станишта: Јосифом, старцем праведним, Маријом Дјевом, најсветијом породиљом у свим световима, са Христом чедом Божијим, посвећена је Светим оцима Старог завета, тј. Христовим прецима по телу. Старозаветни оци добили су тај назив захваљујући физичком (телесном) очинству, јер су у питању Христови преци по телу, преко Јосифа и Марије. Тај родослов Исусов показује сродство Исусово са нама, са родом људским, са људским животом, људском историјом, људским породицама. Бог својим рођењем од Богородице се ородио са нама.Сабрана око Трпезе Господње, око Тела и Крви Господње, Црква је и данас 31. децембра, у Недељу Светих Отаца, у Саборном храму, славила Васкрслог Христа и свето име Његово. Са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Господином Јованом који је предводио ово евхаристијско славље, саслуживало је братство Саборног храма. У својој очинској беседи после прочитаног јеванђелског зачала Владика Јован је истакао, „да ћемо за само недељу дана, видети и осетити како нашу свакидашњицу преображава светлост великог празника Рођења Господа нашег Исуса Христа. Црква ће објавити да се рођењем Господа Исуса Христа, свету објавила Светлост Разума. Време и вечност, Бог и човек сјединили су се на дан Рођења Христовог, ради спасења човековог. Рођењем Христовим светлост је дошла у свет, открила се љубав, излила се милост, помирила се земља са небом. Господ је откривао себе људима на разне начине, зато је Свето писмо реч Божија упућена човеку, али је исто тако Свето писмо реч човекова упућена Богу. То двоје се не може раздвојити, разделити. Бог се преко историјских догађаја јавља и ти догађаји и речи Божије сведоче о рођењу Сина Божијег, који се родио као човек, и постао Богочовек. Из јеванђеља којег смо данас чули, говори да је Стари завет родослов Богочовека Исуса Христа, сина Адамова, Аврамова, и сина Давидова. Данашње јеванђеље описује Његову лозу и потврђује да Стари завет са свим својим заповестима које је Бог дао човеку и догађајима, управо указују на долазак и рођење Сина Божијег... Наш разум је ограничен да схвати дубину и тајну Рођења Христовог, али вера, када се верује како треба и кад се вера претвара у дело, онда та вера открива човеку, како каже Апостол Павле, ону завесу која је постављена за човека, до сазнања колико му је потребно за његово спасење. Зато, централни део наше вере је Причешће, Света Литургија, која све то показује и просто нам помаже да схватимо и тајну рођења Христовог и тајну распећа и тајну васкрсења. Литургија нам објашњава зашто је Бог дошао и зашто се Бог стално рађа. Где се Бог рађа? У оном човеку који зна значај Рођења Господа Исуса Христа за спасење. Све је важно, и наше молитве и наше благодарење Богу, али без Причешћа и учешћа на Светој Литургији, ништа се не остварује за наше спасење. Литургија тражи целог човека, сабраног човека. На Литургију долазимо да се сјединимо са Богом кроз свету тајну Причешћа и да би кроз то сједињење сјединили се са Богом и једни са другима“.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
Поштујући обичаје везане за Недељу Отаца, Преосвећени Владика Јован је у епископском двору после завршене Литургије, деци поделио пригодне поклоне.
протонамесник Срећко Зечевић
