У својој беседи, Владика Јован је подсетио да онај ко тврди да љуби Бога а мрзи брата свога, лажа је, као и онај који тврди да воли Бога кога не види, а мрзи брата кога види. Човек је икона Божија и ако воли Бога, воли и људе. Спасење није лако задобити, али није ни немогуће. Потребно је да се сетимо да је жеља и воља Божија да се сви људи спасу, а да ми томе треба да придодамо сопствену веру и труд. На првом месту човек треба да се спасе греха и смрти, јер се ово тиче вечног живота. Не треба мислити да се овог пролазног живота треба одрећи. Ми у њему остварујемо своје спасење, вечност за коју нас је Бог створио. Када је након земљотреса, затворски чувар питао апостола Павла и Силу, шта му је чинити да се спасе, апостол Павле је кратко одговорио да треба да верује у Господа Исуса Христа. Који би господар дао себе, слуге свога ради или који би Отац на жртву наложио Сина свога ради нашег спасења. Вера нам помаже да ојачамо врлине да би смо дошли до спасења. Спасење је дар Божији и то онај дар који нам је изложен и предложен у Цркви. Зато апостол и јеванђелист Јован каже да ако верујемо нећемо окусити смрти. Зато прихватимо дар Божији идући путем ка њему, јер је Он Пут, Истина и Живот.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Владика је прегледао напредовање фрескописачких радова у храму, који се изводе поводом јубилеја, тј. 200 година Старе Цркве који ће свечано бити обележен на јесен ове године.

Ово је прилика за све који то желе, да узму учешћа и својим прилозима помогну завршетак радова.

протођакон Мирослав Василијевић