О српској заједници у Боцвани и градњи цркве

Боцвана је континентална држава на југу Африке која се налази између Намибије на западу, Jужне Aфрике на југу, Зимбабвеа на северо-истоку и Замбије на северу. Овај некадашњи британски протекторат, познат као Бечуана, садашње име носи од 30. септембра 1966. године када је стекао независност. То је 45. по величини земља света, приближно величини Украјине или Француске, а доминира равничарски рељеф и некада је била позната по сточарству, а сада по производњи дијаманата. Четири петине од укупно 2 милиона становника чине Банту црнци. Међу њима је најбројније племе Тцвана, по коме је названа читава држава, а остале веће етничке групе су: Калагари, Нгватои, Гсовапонзи и Бирве.

У Боцвани постоји већа група православних Грка и око 40 српских породица који већином живе у Габерону, главном граду Боцване, нешто Руса, Бугара, Румуна. Покушаји грчке заједнице у последњих 30 година да направе православну светињу нису уродили плодом.

Срби у Боцвани су окупљени око Удружења Срба у Боцвани (Serbian Society in Botswana ) основаног 2009. године, а свој полет добило након акције коју су имали у прикупљању помоћи поплављеним подручјима 2014. године, коју је ова мала група Срба извела веома успешно. Сакупљено је око 25 хиљада евра и послато у поплављена подручја. Тада је схваћено колико су значајне речи "Само слога Србина спасава". Удружење је отворено и окупља све људе са наших простора. Основана је и српска школа - друга на афричком континенту. Организују се прославе Божића, Васкрса, Светог Саве, Видовдана и националних празника.

Посетом пароха јужноафричког оца Исајла Марковића после Васкрса 2015. године јавила се жеља за оснивањем српске богомоље. Донесен је крст освештан у Јерусалиму, дар Срба из Канаде, који су исти такав крст даривали и цркви Светог Томе у Јоханесбургу. Освештане су просторије Удружења, ослужена је прва света Литургија, причешћен народ, обављена су прва крштења, освештане прве куће. Током те прве посете оца Исајла - било их је четири у 2015. године - повео се веома озбиљан разговор међу члановима удружења око оснивања прве православне светиње у Боцвани. Осетила се жеља, снага и воља те мале групе Срба и њихових пријатеља, што је уродило плодом, тако да су председник Удружења Срба г. Миливоје Николић и његова супруга Линет поклонили део свог имања за подизање будуће светиње. Пободен је крст и приступило се добијању потребних благослова и дозвола за изградњу.

Делегација Срба из Боцване је током августа 2015. године посетила Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја и упознала га са планом изградње светиње. Поред благослова Патријарха српског стигао је благослов и из Александрије од Његове Светости Патријарха александријског г. Теодора Другог. Његово Високопреосвештенство Архиепископ Јоханесбурга и Преторије г. Дамаскин посетио је Удружење Срба и упознао се са плановима.

Изабран је Одбор за изградњу: председник - г. Радомир Кнежевић, грађевински инжењер, и чланови - г. Андор Гиндер - архитекта, и гђа Мирјана Томић - грађевински техничар. Добијена је потребна дозвола од државних и градских власти, мећутим локалне сеоске власти нису могле да разумеју да ће се на њиховом подручју саградити црква. После годину дана покушаја одустало се од првобитног плаца и у јулу 2016. године купљен је нови плац за потребе изградње цркве и просторија Удружења Срба у Пакаланама - најелитнијем делу Габерона. Опет је донатор био г. Николић са породицом.

Дана 22. јула 2016. године обављене су прве молитве на терену, освећен и пободен крст на имању Срба и прочитане су прве молитве за градњу прве православне светиње у Боцвани. Заказано је постављање камена темељца за 15. октобар 2016. године. Задатак свих Срба који живе у Боцвани био је да донесу из свог родног краја камен, који ће се поставити у темеље прве православне светиње а друге српске на афричком континенту. Донесено је камење из Београда, Аранђеловца, Крушевца, манстира Острог, Мораче, Студенице, Жиче, из Колашина, Новог Сада... док је потпредседник Удружења Срба г. Владимир Прибил приликом посете Турској донео из Мире Ликијске (Дерма Кале) камен са гроба Светог Николаја.

Патријарх Иринеј у Боцвани: Радују се небо и земља!

У надахнутој беседи, коју преноси Радио Слово љубве, Патријарх је поручио: -Данашњем дану радују се и небо и земља, сам Бог и угодници Његови, а посебно Свети Сава и српски просветитељи, јер се и у овом времену и простору подиже нови свети храм у коме се не скупљају само православни Срби него сви који припадају светој Цркви Православној.

- Права историја српског народа, његовог живота и културе, почиње од тренутка када је постао члан Цркве Христове и ушао у свет културних хришћанских народа, што је и остао а надамо се да ће заувек опстати као такав. Наши преци су прво, у коме год крају света да су се затекли , градили цркве и манастире. Лепотом тих великих светиња не поносимо само ми, већ и други хришћански народи. Управо је Црква водила наш народ кроз читаву нашу историју, показивала пут нашега живота и живљења. Све вредносно и трајно у нашој историји дошло је преко Цркве и кроз Цркву, рекао је патријарх Иринеј.
- Благодарећи Цркви ми смо опстали као народ, јер да је нисмо имали, изгубили бисмо се током пет векова ропства под Турцима и нестали са лица историје, подсетио је Патријарх и додао да се то односи и на новије периоде историје српског народа. Говорећи о обнови и подизању храмова у Србији и широм света, патријарх Иринеј је истакао – Србија се духовно подигла и нашла свој прави пут којим ће, надамо се и у будућности, ићи.

Подсетивши на историјске сеобе и везаност српског народа за своју Цркву која га је и чувала, Патријарх је заблагодарио Богу што и у Габорону живе људи који су сачували своју веру, име, културу и језик, „да покажу свету ко смо, шта смо и какав смо ми народ“.

- Овај свети храм остаће за свагда, за читаву будућност, као вредност за вечност и вечно памћење, подвукао је патријарх Иринеј и дубоко захвалио свима „који су се потрудили, одвојили од својих уста и потреба да помогну градњу овог храма“.

- Ктитор цркве, г. Миливоје Николић са породицом, јесте успешан у свом послу, али није заробљен од тога, него је мало шире и више мислио и покренуо градњу ове цркве, рекао је Патријарх и подсетио на пример Светог краља Милутина напоменувши: -Ми смо људи привремени у овоме свету, али оно што учинимо за славу имена Божјег, за своју веру и за своју Цркву, остаје вечна вредност и вечно сећање.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован прочитао је одлуку Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, који је на предлог Патријарха српског г. Иринеја, одликовао г. Миливоја Николића, ктитора храма Светог Саве у Габорону, високим признањем Српске Православне Цркве, орденом Светог краља Милутина за делатну љубав према светој Мајци Цркви нарочито показану његовим давањем материјалне помоћи приликом градње цркве Светог Саве у Габорону.

Патријарашке грамате са иконом Господњом, односно иконом Пресвете Богородице, додељене су г. Радомиру Кнежевићу, г. Жики Коцићу, г. Ивици Пушкашу, г. Владимиру и гђи Ани Прибил и г. Миловану Пејовићу.

Патријарашке Грамате додељене су и господи Рајку Луковићу, Дејану Луковићу, Веселину Поповићу, Ранку Ракочевићу, Влади Рубежићу, Давору Дураћу и Велимиру Радовићу.

Свјатјејшем Патријарху Иринеју на Литругију су саслуживали Митрополит Габорона и Боцване Г. Генадије из Александријске Патријаршије, чланови делегације наше Цркве - Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован, протојереј-ставрофор Драги Вешковац, јеромонах др Амвросије Весић и ипођакон Владимир Јелић, као и други свештенослужитељи. Литургијском и молитвеном слављу присуствовали су амбасадор Србије у Јужноафричкој Републици Њ.Е. г. Божин Николић и амбасадор Руске федерације у Боцвани Њ.Е. г. Виктор Сибилов, први саветник и конзул Амбасаде Србије у Преторији г. Саша Март, као и велики броја Срба који живе и раде у овом делу Африке.

фото: Виолета Павловић-Мариновић, ипођакон Владимир Јелић

Извор: Радио Слово љубве