Саборним богослужењем молитвено су прослављени празник Покрова Пресвете Богородице у Митрополији и један од најзначајнијих грчких националних празника - „Охи-мера“ („НЕ-дан“), односно „Дан одбијања“ 1940. године, када је тадашњи диктатор Јоанис Метаксас одбио ултиматум Мусолинија, чиме је почео рат између Италије и Грчке. Светој Литургији присуствовали су конзул Грчке у Кејптауну г. Матсукас Томас и почасни конзул Кипра у Кејптауну г. Харалампос Јоанис Филипу.

По завршетку богослужења, патријарха Иринеја и чланове посланства делегације Српске Православне Цркве поздравио је домаћин, митрополит Сергије, који је пожелевши добродошлицу гостима подсетио: -Наш храм је први православни храм сазидан у Јужноафричкој Републици од стране Грчке Православне заједнице у Кејптауну. Ваша посета представља велику част за све нас, јер је патријарх Иринеј један од посебних јерараха - први човек Српске Цркве и Патријарх српског народа. Ви сте отац нашег братског српског народа који много воли грчки народ. Љубав Срба је толика да ћемо заувек бити заједно и борити се за наша права.

Оценивши да је патријарх Иринеј пример смирености, митрополит Сергије је рекао да са пажњом прати кораке архијереја на трону Србије и да су сви поносни на Патријарха Српске Цркве. -Очекујемо од Вас, са Вашом мудрошћу и светошћу, да подарите Цркви помоћ која јој је потребна да би и народ био поносан на своје вође, рекао је митрополит Сергије и пожелео предстојатељу Српске Цркве многаја љета како би водио српски народ и имао снажну улогу у црквеним питањима. На крају обраћања, Митрополит је посебно заблагодарио Патријарху што је изабрао да служи у Саборном храму Светог Георгија, управо на велики празник за православне Грке и појаснио: -Код нас, уместо првог октобра када се и слави Покров Пресвете Богородице (по новом календару, прим. прир.), ми прослављамо баш данас, 28. октобра, у исти дан када и наш национални празник.

У знак успомене на посету Саборном храму и заједничкој Литургији у Кејптауну, митрополит Сергије подарио је патријарху Иринеју икону Богородице Милостиве из манастира Кикоса на Кипру.

Одговарајући на топле поздравне речи домаћина, Патријарх српски г. Иринеј изразио је најпре велику радост што му је Господ дао прилику да посети афрички континент који је Цркви дао велике личности, учитеље и теологе. -Присуство Православних Цркава представља враћање хришћанства на ове просторе. Велика је част нас представника Цркава овога времена да наставимо дело Светих апостола, да ширимо Христову истину међу народима и ону љубав коју је Господ показао свету, да продужимо дело апостолско, рекао је патријарх Иринеј и подвукао: -Велики је задатак прићи овим народима онако како су у своје време Апостоли пришли незнабошцима. Наравно, не силом - него истином и љубављу Христовом јер је то природа Јеванђеља, да се никоме силом не намеће. Ми да чинимо своје, а одлука је у њиховим рукама, подвукао је Свјатјејши.

Подсетивши на вековне, не само географске, већ и много значајније духовне везе Србије и Грчке, патријарх Иринеј је истакао Светог Саву који је сво учење и предање Грчке Цркве пренео у српски народ и тако два народа духовно зближио за сва времена. Изразивши очекивање за братску помоћ малој српкој заједници на југу Африке, патријарх Иринеј је закључио: -Морамо учинити да сејемо љубав Христову међу народима, да ширимо мир који нам је Господ дао и да будемо блиски једни другима. Не само ми хришћани међусобно, него и према другим народима, јер и они су људи Божји - носе лик Божји у себи и за њих је Господ пролио крв своју. И њих Господ воли као све нас, тако да смо дужни и позвани да и ми ту љубав покажемо међу њима.

Упутивши поздрав Његовом Блаженству Патријарху александријском и све Африке г. Теодору, Његова Светост Патријарх г. Иринеј је беседу забршио речима: -Нека Господ благослови сав хришћански свет и све народе и људе добре воље.

Укратко о грчком националном празнику „Охи-мера“

„Охи-мера“ - у преводу „НЕ дан“ или "Дан одбијања" догодио се 28. октобра 1940. године, када је диктатор Јоанис Метаксас одбио ултиматум Мусолинија, чиме је почео рат између Италије и Грчке. Уз иначе непопуларног Метаксаса, стали су скоро сви грађани Грчке. Грчка војска је Италијане сачекала у Северној Грчкој и затим их потиснула у Албанију, заузевши већи део територије и парализујући скоро пола милиона фашистичких војника у том посебно негостољубивом делу Балкана. Ратовање у страшним зимским условима, у врлетима и са великим проблемима снабдевања, показало је потпуну надмоћ грчке војске, која је имала само моралну снагу на својој страни. То је била прва војна победа против фашизма у Европи, и дала је, бар на неколико месеци, наду свима.

фото: Владимир Јелић

Извор: Радио Слово љубве