Свесни времена у којем живимо, осећамо потребу да констатујемо стање измењеног вредносног система у друштву, док истовремено као чланови Цркве том истом друштву дужни смо да понудимо и препоручимо једини прави Пут, једину Истину и једини Живот, а то је Христос. Сведочимо, а и историја нас учи, колико се различитих идеологија смењивало, колико се ратова за равноправност и једнакост водило, колико закона доносило и доноси не би ли се обезбедио и загарантовао мир међу људима, док паралелно са тим тенденцијама немир необуздано и агресивно расте и покушава да разори исконски савршени поредак по којем је Творац све добро створио. Говорећи о овим горућим проблемима данашњице, Епископ Јован је у својој беседи предложио решење којим би се већина проблема отклонила, решење које ум људски не може у потпуности да појми и сагледа, али може да осети, а то је усељење мира Божијег у човека као појединца и човечанство као заједницу. Препрека овом решењу јесте човеково промишљање да би тај мир требало да дође сам од себе, да човек нема удела у том остварењу, а као последица таквог размишљања догађа се управо то да човек данашњице живи у немиру. “Зашто је човек немиран? Зато што нема мир у себи. А зашто нема мир у себи? Зато што нема довољно љубави у себи. Шта нарушава мир у човеку? Мир у човеку нарушава одвајање човека од Бога. Човек нема мир у себи због непокајаног греха јер грех човека разара и чини га немирним и неспокојним. Не кадимо ли душу своју Богом, Јеванђељем и Црквом, она ће остати жедна воде вечнога живота јер је за вечност и створена. Учинимо ли оно што Господ од нас тражи, добићемо мир који ће потом осетити и људи који су га жељни”, поручио је Владика Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

ђакон Урош Костић