По прочитаном Јеванђељу Преосвећени је у надахнутој беседи нагласио да се данас налазимо у вековима чувеној светињи која сведочи да је Христос Син Божији, наш Господ и наш Спаситељ. “Зато је сваки храм свет, а они који живе у њему сведоче да изван Спаситеља нема спасења. Светиња која је освећена сведочи Христа, али је битно да они који долазе у светињу, а првенствено они који живе у њој осете светињу, да осете да их светиња прима. Светиња прима оне који имају смирења да приме светињу у себе”, рекао је Епископ Јован.

Као најважнији догађај у једној светињи Преосвећени је истакао сусрет Бога са људима, и сусрет човека са другима. “И Господу је био потребан сусрет са Богородицом да се роди и сусретне са нама. Али данас многи желе да склоне другог, мислећи да ће тако доћи до спасења, не схватајући да је спасење у другоме. Зато нам је онај други дат, да нас сачува од саможивости и себичности. Зато треба да узмемо другог на себе, јер ако не узмемо другог на себе, неће ни Господ узети нас”, додао је Преосвећени.

“Бог хоће да ми будемо судеоници Његови тако што ћемо благодат Његову која је у нама и међу нама пустити да уклања препреку која је између Бога, мене и другога. Ову препреку ми постављамо својим речима и делима између нас и Бога, која постаје брана реке благодати Божије. Али ако склонимо ту брану гордости и сујете поново ће, због милости и љубави Божије, благодат дејствовати у нама. Благодат неће деловати ако не заменимо гордост смирењем, мржњу љубављу, макар били и на Литургији. Господ стално излива благодат како бисмо донели плод, а плод је спасење. Зато треба да се угледамо на наше свете претке и да видимо шта су све они чинили како би Бог био присутан у њима”, посаветовао је Владика Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Преосвећени се посебно осврнуо на пример Пресвете Богородице, на коју пре свих треба да се угледамо, која је била од малена у храму како би се тамо хранила речју Божијом и спремала да би се кроз Њену утробу родио Господ наш Исус Христос. “Човек се храни или оном храном која му је на добро или оном која му је на зло. А све оно што је Божије је добро. Богородица је заштитница и брза помоћница рода људскога. Сви наши стари манастири су углавном посвећени Пресветој Богородици зато што се она највише моли за своју децу, за све нас који хоћемо да будемо у њеном крилу и загрљају. Богородицу требамо увек да имамо за пример смирености, јер је Њу смирење учинило Богородицом. Зато је свети Јустин Ћелијски говорио да светом владају две жене Ева и света Дјева. Она Ева која је била у рају, и којој је служила цела творевина, која се погордила и отпала од Бога, а света Дјева која је родила Спаситеља света, је имала само смирење. Она је од утробе своје мајке била предодређена да служи Богу и зато је знала да простор између човека и Бога јесте смирење. Тамо где има смирења има и благодати, а тамо где нема смирења нема ни благодати, јер где нема смирења нема ни Бога. Наоружајмо се смирењем, како би смо кроз смирење и љубав препознали шта то Бог хоће од нас”. На крају је Преосвећени позвао све присутне да се макар данас помолимо њој и затражимо њен благослов како бисмо се излечили од својих немоћи.

На самом крају Преосвећени је честитао славу игуманији Нектарији и сестринству манастира.

По заамвоној молитви Преосвећени је пресекао славски колач, после чега је литургијско сабрање било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Нектаријом.

У току данашњег дана Преосвећени је посетио манастир Прерадовац где је разговарао са игуманијом Теклом и њеним сестринством.

Александар Јаћимовић, јереј