Претходне недеље читано је у црквама Јеванђеље у којем је Господ помињао јеврејску бригу око бесловесних бића, као и лицемерно пребацивање што је болна жена излечена у суботу. Владика се мудро и дискретно, у својој надахнутој беседи, надовезао о Божијој бризи за словесна бића, која је Господ позвао у Заједницу у којој се, како је Владика рекао, “хранимо хлебом живота кроз причешће”.

Владика је попут прича из Светога Писма, верном народу пријемчиво, у сликама, благовестио Истину. Свет је описао као “пустињу овог живота”, шуму у којој бесловесне овце без пастира живе у страху, и словесну овцу - човека, који бесциљно лута и пати у страху “ако нема ко да га учи Истини, Јеванђељу”. Зато је Владика позвао вернике да се сабирају око пастира Господа Исуса Христа, који “сабира расејано стадо” у Цркви, где је Црква по речима св. Јована Богослова велики одбрамбени зид који човека чува од напада звери. Владика је ту био изричит: “У Цркви је спасење, и тада су Бог, небеса и светитељи са нама”.

Надовезао се Владика и на обавезу верника да се моле за своје свештенике, али и обавезу да се свештеници моле за своје вернике, јер у молитви имамо Бога пред собом, “јер је молитва садржај живота и немогуће чини могућим”.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Апостоли Господњи ишли су и проповедали слично као Свети Јован Крститељ који је из пустиње викао: “Припремите пут Господњи” (Мат. 3.3). Тај пут припремају и свештеници, јер су “освећени да освећују народ”, а Владика је рекао да могу да опстану као овце међу вуковима ако буду у благодати Божијој мудри и истовремено безазлени.

Његовом Преосвештенству саслуживали су свештеници Саша Антонијевић и Милош Ђурић и ђакон Немања Стојковић, а чтецирали вероучитељ Стефан Радисављевић и студент теологије Александар Цалић.

Владика је дао смернице око даљег фрескописања и украшавања храма, а упознао се и са радовима на парохијској згради у Бресници.

Саша Антонијевић, протонамесник