Разговор се усмерио на системско разумевање породичне динамике, комуникације, различитих улога у породици, конфликата, изазова и добити за све оне који чине породични систем. Заједница коју изображава породица налик је на литургијску заједницу у којој се црпи осећај заједништва, припадности, сигурности, радости, љубави и вере да су сви наши напори и подвизи вечни и спасоносни. Родитељски однос важно је да пружа довољно осетљивости за дететове потребе, жеље, емоције, изборе, властити темпо развоја и да довољно подржава онда када је детету то потребно и тиме однос чини пријатним и прихватљивим.

Говорници су истакли да се сигурна база у породици гради се кроз искрен, спонтан, природан, молитвен однос чланова заједнице, попут оног какав је Христос имао са својим ученицима, апостолима и свима нама данас кроз сва Добра којима нам се несебично дарује. Породица јесте један Дар и Тајна која се открива истинском вером, посвећеношћу, заједничким усрђем, будношћу и прозорљивошћу за проблеме и искушења. Кроз овакаву усмереност и пожртвованост циклус кроз који породица пролази даје прилику да сви чланови узрастају, свако на свом Путу, а опет као део оног заједничког кроз који се породица очувава и развија. Породица у којој је довољно љубави, слободе, здравих граница, отворене комуникације спокојно живи и након одвајања одрасле осамостаљене, довољно социјализоване деце и представња извор на који се радо враћамо.

јереј Марко Јефтић