Беседећи након прочитаног зачала из Јеванђеља, Епископ је подсетио на преображај светог Пахомија и његов подвижнички живот који је након тог преображаја наступио. “Црква данас прославља једног великог светитеља, преподобног Пахомија, који се с правом назива великим. Он је био велики по томе што је као незнабожац спознао Христа и крстио се и обукао у Христа, што је живео Христом, што је био Христов и што је Христос био његов. Он је заиста пошао за Христом тако што се одрекао себе, узео крст и кренуо за Христом. Није лако одрећи се себе браћо и сестре. Ми се данас морамо запитати да ли служимо Цркви или се Црквом служимо. Пахомије је био велики у свом смирењу, у свом одрицању. Он се удостојио да му анђели открију његов пут. Анђео му је дао дашчицу са правилима монашког живота након чега је Пахомије почео оснивање монашких заједница. Пахомије је чинио оно што му је анђео говорио показујући да је Бог Спаситељ. Велика искушења је имао, не само од нечастивих већ и од најближих својих. Све је он то са смирењем примао јер је знао да све долази на своје место кад тад. Био је обасјан светлошћу Христовом и њом је живео. Тиме нам је показао да нам у животу на првом месту мора бити служење Цркви, а не да се Црквом служимо. Пахомије је био у тами док је био незнабожац, али кад је крштењем спрао са себе своје грехове и кад је почео да живи јеванђељским животом о не је засијао. А шта је светлост? То је сам Господ наш Исус Христос. Кроз наша добра дела људи прослављају Оца нашег небеског. Сам је Христос рекао: “Ја сам светлост свету и ко за мном иде неће ходити у тами”. Кад идемо за Христом нећемо бити у тами, а кад идемо за својим жељама тада не остварујемо вољу Божију. Као што добра дела стоје наспрам злих дела, тако светлост стоји наспрам таме. Зашто тама мрзи светлост? Зато што светлост открива оно што тама скрива. Запитајмо се да ли нам је стало до Бога и Цркве и да ли служимо оном месту које нам је Бог дао, или хоћу да идем на друго место. Господ Христос дао нам је знање и светлост да нас ниједан лажни бог и ниједан лажни човек не могу да заведу. Правог хришћанина никакви лажни богови и лажни људи не могу да заведу јер он стоји у светлости. Прави хришћани светле не собом него Христом који је у њима. Ко је у ствари хришћанин? Онај који носи крст, који живи у истини и који је спреман за истину живот да дâ”, поручио је Епископ Јован.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Урош Костић, ђакон