На данашњи дан наша света Црква прославља свештеномученика Атиногена и ученике његове. Свети Атиноген је био епископ у граду у Севастији у Јерменији. Живео је у манастиру близу града, са 10 својих ученика. У време гоњења под царем Диоклецијаном био је затворен заједно са његовим ученицима. Мучени су због своје хришћанске вере и одбијања да принесу жртву идолима што је од њих захтевано. На крају су сви мачем посечени, најпре свештеници и Антиногенови сарадници, а на крају и сам Антиноген. Пострадали су 311. године.
Његовом Преосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, јереј Александар Мирковић и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су: г-дин Владан Степовић и Димитрије Јаковљевић. За певницом је био отац Бранислав Матић са верницима. Јеванђеље по Матеју нам доноси причу о томе како су се Јевреји саблазнили о Христа и о ономе што је Он изговарао и чинио, на шта Господ одговара: “Не бива пророк без части, осим у отаџбини својој и у дому своме”.
Преосвећени се обратио верном народу, по древној црквеној традицији, тумачећи Свето Писмо. Владика је истакао да треба да се замислимо над речима које су овде написане. Апостол Павле говори: “А онима који су напољу судиће Бог”. Дужност свакога хришћанина је да се бори против греха а не против човека, да осуђује грех, а да не осуђује грешника.
Владика је у наставку беседе говорио о суду људском и Божијем: “Завршни суд над људима не припада ни човеку ни човечанству. Завршни суд припада Богу. Тај свој суд Бог ће обавити на крају света, преко Сина Свога Исуса Христа, а дотле Он Свемудри Бог, на један божански начин спасава свет од греха и зла кроз Јединородног Сина - нашег Господа Исуса Христа. Спасава Бог и кроз христоносце. Ко су то христоносци? Христоносци су хришћани који носе Христа у себи, живе Христом, који се труде да свој живот исправљају. Господ Исус Христос је дошао не да суди свету, него да спасе свет. Тако су и хришћани у свету не да суде свету, него да спасавају свет од греха својим хришћанским животом и врлинама. Да би човек могао да спасе другог човека, мора прво да поради на своме спасењу. Када човек ради на своме спасењу он ће кроз та дела да учини да се и други спасу кроз њега. Ако човек не ради на своме спасењу, не само што он пропада, него пропадају и они који су око њега. Човек када пропада не пропада сам, него вуче и оне око себе. Човек када се подиже не подиже се сам. Када други виде да се човек подиже, он подиже и друге. Зато да се помолимо Богу да нам Бог помогне да не судимо никоме, јер по оном Јеванђелском: “Каквим судом судите тако ће вам се судити”. Боље речено, сагледајмо себе изнутра по оном светоотачком: “Када би човек ушао у своје срце и видео шта је у његовом срцу, он би прво видео да је његово срце безобални океан, а у океану свих могућих животиња има. Када би сагледао шта има у његовом срцу, никада не би осудио другога”.
На крају беседе Преосвећени се дотакао искрености и истине: “Бог је љубав и тражи да верујемо у Њега и да живимо по тој вери, и да не будемо лицемерни, него да будемо искрени. Где је искреност ту је истина. Истина је у Христу”.
Беседа Епископа шумадијског Г. Јована
После свете Литургије Преосвећени је поделио свој очински благослов верном народу, који је благослов Цркве Божије понео у своје домове.
ђакон Александар Ђорђевић