ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ ВЕЛИКОЦРЉЕНСКЕ

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ ВЕЛИКОЦРЉЕНСКЕСа благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, црквена општина великоцрљенска је у суботу, 27. јула 2019. године, када прослављамо светог апостола Акилу и преподобног Никодима, организовала поклоничко путовање светињама браничевске епархије.

Манастири који су тога дана посећени су Копорин, Покајница, Манасија, Горњак, Витовница.

У Копорину смо се поклонили моштима Деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара Хребељановића.

Потом се упутили до манастира Покајнице, коју је подигао кнез Смедеревске нахије, војсковођа и народни старешина Вујица Вулићевић, као чин покајања због убитва кума Карађорђа.

Даље смо наставили до манастира Манасије или Ресава, задужбинe деспота Стефана Лазаревића. Цео комплекс опасан је великим зидинама, које никога не остављају равнодушним. Упознајући се са историјатом манастира, могли смо чути да се, од једанаест кула, највећа Деспотова кула истицала својом висином, и у случају потребе у њој је могло да живи сто људи пуних годину дана. У комплексу се налазе остаци трпезарије, која је могла да прими око триста особа, што сведочи о бројности монаха у том периоду. У храму, на јужном и северном зиду у певницама, очувани су величанствени ликови светих ратника, осликаних у покрету, што је јединственост таквог приказивања. Позната византијска плава боја, која је коришћена у осликавању, у оно време је била веома скупа, јер је килограм боје коштао као килограм злата. Својом лепотом се истиче и прелепи под у припрати, који је сачуван од времена настанка самог храма. Такође смо се поклонили моштима Деспота Стефана.

Након тога упутили смо се у манастир Горњак, задужбину кнеза Лазара. Као мотив изградње манастира, кнез Лазар наводи жељу да учини мали принос Богородици “с надом у њену помоћ на Страшном суду Христовом”. Игуман манастира Горњака замонашио је око 1503. године деспота Ђорђа Бранковића, унука деспота Ђурђа од сина Стефана слепог, давши му име Максим. У манастиру је 10. марта 1935. године замонашен, а јула исте године био рукоположен у чин јерођакона, као сабрат манастира, Тадеј Штрбуловић, свима знан као старац Тадеј из манастира Витовнице. У ниши северног зида налази се ковчег са моштима светог Григорија Синајита Млађег, називаног и Григорије Горњачки и Григорије Ћутљиви.

Последњи од манастира на ходочашњу који смо обишли је Витовница. Према предању изградио га је српски краљ Стефан Милутин. Игуман манастира од 1962. године био је свима добро познати старац Тадеј, који је од стране верника препознат као савремени светитељ. Упокојио се 2003. године и његов гроб у Витовници место је окупљања великог броја људи.

Са путовања смо се вратили са позитивним мислима, духовно богатији, са вером да наше молитве светом кнезу Лазару, његовом сину деспоту Стефану, Григорију Горњачком, старцу Тадеју, од народа препознатом као светитељу, буду услишене и да су нам заштитници и молитвеници пред Васкрслим Господом.

јереј Александар Глишић