Након прочитаног јеванђелског зачала о исцељењу гадаринских бесомучника, Епископ је говорио о страхоти удаљавања од Бога: “Данашње Јеванђеље нам говори о томе шта бива са човеком када се удаљи од Бога. Када се човек удаљи од Бога и престане да верује у њега, онда постаје празан. Ту празнину, нечастиве силе које владају у овом свету, настоје да попуне собом. Када човек протера Христа, који је Спаситељ, Избавитељ и Лекар, онда човек несвесно прима другу, нечастиву силу, која човека прави безумним”. Затим, владика Јован је наговестио колико су велике човекове могућности када чини добро, али и када чини зло: “Лично сам слушао оца Јустина Ћелијског када је, једном приликом, говорио да је човеков распон толико велики да човек може толико добра да учини да му се сам Бог задиви. Исти тај човек, додаје отац Јустин, може толико зла да учини да се чак и ђаволи застиде”. Закључујући своју проповед, Епископ је подсетио на једну од највећих порука прочитаног Јеванђеља, која се односи на благодарност: “Из данашње дивне приче смо видели да, када је Господ истерао демоне из овог човека, они га моле да их не истерује из гадаринског краја. Они су се ушаторили међу људима и у њима нашли сараднике. Када је Господ њих отерао у крдо свиња и учинио ове људе здравима, житељи Гадаре, уместо да се зарадују и буду благодарни због оздрављења својих суграђана, више жале за утопљеним свињама. Када Свети оци тумаче ову Јеванђелску причу, говоре да су људи много зла чинили Христу, али да је Њему најтеже било када није проналазио на људску благодарност.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

По окончању литургијског сабрања, уследила је трпеза љубави, уприличена трудом старешине храма свештеника Душана Илића, његовог дома и мештана грошничке парохије, на којој су настављене молитве и благодарења.

Лазар Марјановић