Молитвено сабрање су својим слаткопојем улепшали чланови певачког друштва “Србски православни појци” из Београда.

По прочитаном Јеванђељу, Преосвећени владика је у беседи на самом почетку подсетио да се данас прославља празник усековања главе Светог Јована Крститеља за ког је и сам Господ рекао да је највећи рођени од жене на земљи. Цео живот Светог Јована Крститеља био је посвећен ономе који долази после њега, а то је Господ наш Исус Христос. Он је рано остао без родитеља, без игде икога и то у пустињи. Из примера Јовановог живота можемо видимо како Господ нас чува и брине о нама. Верујемо у Господа да нас спасе и избави и он ће нас спасити. Прво ће нас спасити од беда, невоља, искушења, а онда ће спасити и физички живот. Неко се стално моли Богу да га спасе од искушења, па никако да га спасе. Прво што треба проверити да ли смо праведно тражили, односно да ли смо тражили оно најпотребније или оно што треба да обезбеди неку лакоћу, удобност или богатство у овом свету. А друго јесте да ли се молимо искрено и у смирењу, као што бездрешно дете моли свог родитеља. Тек после тридесет година, по речи Господњој, Јован оставља пустину и одлази на Јордан да препозна Сина Божијега и да каже: “Гле, Јагње Божије које узима грехе света”. Јован је удостојен да чује “Ово је Син мој љубљени, њега слушајте”. Зато је Јован највећи рођени од жене, јер је пренео својим ученицима да сви треба да слушамо Бога како бисмо задобили Царство Божије. Веома је важно како слушамо, али и кога слушамо. Онај човек који слуша, он је послушан, и има и веру и љубав, али изнад свега има смирење. Јован је припремао народ за долазак Спаситеља првом проповеђу: “Покајте се јер се приближило Царство Небеско” да би нагласио да без искреног покајања нема нам спасења и нема нам Раја, како каже Свети Владика Николај: “У тој сузи покајања отвориће теби Рај”. Данашњи празник је празник правде Божије, јер је Свети Јован правду Божију проповедао и за правду Божију и живот свој дао. Али у исто време и сећање на неправду људску. Као онда, тако и данас, неправда влада над правдом и Божијом и људском, али то је привремено. Зло ће бити побеђено, онда када Господ поново дође да суди и живима и мртвима. Бог је љубав, али поред тога треба да знамо да је Бог и правда. Да је Господ само љубав, каква би разлика била између праведног и грешног човека? Зато не треба да ревнујемо за своју правду, него за Божију, која је једина потпуна правда. Ми треба да чинимо правду у овом животу, а речено је да ће се радовати праведник у Господу и нада је његова у правди Божијој. За правду треба и живот дати, јер је боље живот часно дати, него непоштено живети. На крају је Преосвећени позвао све да се помолимо Богу и Светом Јовану, да се макар потрудимо да живимо праведно. Неко ће рећи да праведно живи, али нико не може бити сигуран док не провери Богом, док не провери Црквом, Светим Оцима, Јеванђељем. На самом крају је додао да нам Господ и Свети Јован помогну да чинимо правду и да не гледамо на оне који чине неправду, већ да се молимо и за себе и за њих.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована

Литургијско сабрање је било продужено трпезом љубави коју је својим трудом и залагањем уприличило сестринство манастира, на челу са игуманијом Нектаријом.

Александар Јаћимовић, јереј