Чтецирали су: ипођакон г-дин Влада Степовић и богослови из Богословије Свети Јован Златоусти.
За певницом су били: протонамесник Немања Младеновић, јереј Александар Мирковић и чланови хора Свети Сава.
Данашње Јеванђеље по Луки нам говори о томе да ће ученике Господње гонити и бацати по тамницама, и да ће претрпети многе невоље, и да “трпљењем спасавамо душе своје”. По прочитаном Јеванђељу Преосвећени се обратио верном народу, истичући да Апостол Павле нам говори да се “обучемо у свеоружје Божије”. То је поучна реченица која је пуна садржине и смисла, где нам Апостол Павле говори да се обучемо у нешто: “Наша душа тражи да се обучемо у нешто што управо и против чега не може ништа да се успротиви, а то је свеоружије Божије. Свеоружије Божије јесу врлине, али и врлине из некога излазе, а то свеоружије Божије је сами Бог. Ако се наша душа не обуче у Бога, онда ће њу нападати по лукавству ђавољем, а свако лукавство шта користи код човека? Његову гордост. И он управо лукаво подмеће човеку лажне вредности. Зато ђаво, како кажу свети оци, нам подмеће и говори о рају а даје нам пакао. Зашто нам говори о рају? Зато што зна да је човек створен за Рај а не за пакао, да би само тако опет лукаво преварио нас, тобоже знајући ко је Бог... Зато нам апостол Павле говори, ако хоћемо да се одржимо у овом свету у коме живимо, као хришћани, на првом месту треба да јачамо у Господу и у сили Његовој. Сила је у Богу, а то је оно што нас треба да крепи. Ако се обучемо у силу Божију, сатана не може ништа да уради. То зна ђаво, зато нас напада и гледа да сабере у своју мрежу, и он чека долазак Христов. Узрочник зла није човек него Сатана. Зато треба да се обучемо у свеоружије Божије.”
Преосвећени је говорио и о благодати Божијој: “То што око не виде, што ухо не чу, и што у срце човеково не дође, то даје Бог онима који га љубе, онима који га воле, онима који се моле Богу, који су кадри да се ухвате у борбу. Наш живот хришћански није ништа друго него рат и борба, са мојим мислима и делима. Ако се ја не ухватим у коштац победиће. Ако нисам будан, боље рећи... а то стање небудности користи то лукавство ђавоље. Када је будан он стражари над собом. Дато нам је Богом све оно што нам је потребно да се обучемо у свеоружије Божије да би се одржали против лукавства Божијег”.
Ђаво ратује и у нама, против Христа, користећи исто оружије, лукавство. Његов циљ је да што више људи отуђи од Бога, да би их што више привукао к себи, да би се људи што више успротивили Богу.
Ђаво се труди да човеку представи лажне вредности, да би човека убедио да је човек мера свих бића, како би га убедио: “Мене је створио Бог за ово што јесам, а друге није... Зато мислимо да Бог прима само како се ја молим. Чим си то помислио већ си пао у то лукавство ђаволско, да је уствари човек Бог. Ми смо имали такве идеологије да су нас деценијама учили да је човек Бог и да му не треба нико осим другога. Зато човек реагује, када му неко упути исправку. А ма чим нећеш да послушаш мислиш да си све и свја. Ђаво хоће да убеди човека да је он извор и праве и истине и љубави, да је он тај извор, а да Бог није извор. Лукавство је уствари, измишљати лажне богове, вредности и претварати их у свој живот. Измишљати лажне христосе, месије, пророке, учитеље, па чак и лажна јеванђеља”.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована
У наставку је преосвећени дотакао само лукавство код демона: “Лукавство је да се сам Сатана претвара у анђела. Ког анђела? Светлог анђела, да би на тај начин преварио човека. Ако смо се ти и ја обукли у Христа, то његово лукавство не може нам ништа наудити. То његово лукавство не може да приђе човеку који живи са Богом и у Богу. Лукавство је ђавоље што обећава рај, а уствари даје пакао. Човек који нема веру у себи, јаку, он ће лако да буде преварен, обмањен, и што је најгоре човек у тој превари он ужива. Он се улогорио, и њему је то лепо. Човек када навикне на мрак, њему светлост смета. Кад навикне на неистину њему истина смета. Да бисмо се могли одржати против свих тих ђавољих лукавства, нама се даје свеоружије Божије, а то је Бог”.
На крају је Преосвећени говорио о томе како лукавство стоји пред Богом: “Наш народ каже у лажи су кратке ноге, и све излази на видело, и зато треба да се молимо Богу и да не дођемо у искушење. Господ нам је рекао у “Оче наш” како да се молимо: “избави нас од лукавства”. Шта је лукавост, него лукавство ђавоље? Хоће Бог да нас избави ако ми хоћемо и желимо... Ако се не будемо предали Богу, онда ћемо се предати ономе који нас води ка лукавству и заводи толико далеко, да човек долази заиста у оно стање, да када зло чини и чини оно што не треба, он мисли да добро чини. Нека би нам Господ помогао да се обучемо у Бога, а то је управо свеоружије Божије. Бог вас благословио”.
ђакон Александар Ђорђевић