У уторак 10. новембра 2020. године, када наша Црква слави Светог мученика Терентија и Светог Арсенија Сремца Архиепископа српског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона у крагујевачком насељу Станово.За певницом су певали: протојереј Драгослав Милован, протојереј Горан Ђерковић, господин Душан Баловић и господин Страхиња Савковић.
Чтецирао је господин Марко Гаљак.
После прочитаног Јеванђеља Владика је у беседи рекао: “Ако не узрастамо у духовном, браћо и сестре, охрабрењу, онда значи да се предајемо лењости. Лењост је, то често говорим велика болест. На првом месту овде мислим на духовну лењост. То јест на лењост када успут се понекад присетимо да треба да се молимо или да се спасавамо. А духовна лењост човека заиста, браћо и сестре одвраћа од Бога. Кад је лењ, човек нема енергије, нема снаге, а нема ни воље да се моли. Он се тада предаје, оно што би се рекло, нирвани и тако човек и време у коме живи, искушења која га сналазе, муке, невоље, бацају га као што кажу, као лист папира од обале до обале. Зато бити лењ за своје спасење значи бити немаран. А немаран човек, коме је такав човек мио? Па никоме. Нико не воли лењог човека, браћо и сестре. Али свако воли пожртвованог човека, човека пуног вере, снаге, енергије, да се бори за спасење и да се бори за духовно охрабрење”.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована
Даље је Владика говорио у беседи о Светом Арсенију Архиепископу српском, о његовој величини и делу и како је са правом постао наследник Светога Саве на престолу Српске Православне Цркве.
Недељко Дикић, ђакон
