Беседећи верном народу, Владика Јован је рекао да: “Одељак из данашњег Јеванђеља нам говори, ако је Господ наш Исус Христос изашао на гору да се моли и каже да је провео сву ноћ у молитви. Разлог за ову молитву јесте да се он молио јер је изабрао своје ученике, своје апостоле. Изабрао је људе који ће проповедати његово Јеванђеље и који ће ширити Јеванђелску науку у свету. Из овога можемо да видимо да је Господ наш Исус Христос када је било какво дело чинио, било да лечи болесника, било да васкрсне мртваца, било да умножи хлеб, било да претвори воду у вино, он се увек прво помолио Оцу своме Небескоме. Тиме што је увек призивао Оца свога Небескога и Духа Светога, у ствари тиме нас поучио послушности. Он је слушао Оца свог Небескога и зато је говорио: Ја нисам дошао да судим, већ да проповедам оно што ми Отац објави. Овде можемо видети за нас људе несхватљиву врлину, а то је врлина смирења. Он Бог раван и Оцу Небескоме и Духу Светоме, он се моли. Темељ наше молитве треба да буде смирење. Ако наша молитва нема смирења, онда је то само да се изговори. Зато данашње Јеванђеље говори да нас Господ овим примером учи да и ми треба да се молимо. Молитва је чудесно средство. Оно дејствује тамо где стају наше људске моћи. Молитва нам снажи веру. Она увећава љубав. Она нас подстиче на смирење и поткрепљује нашу наду да се надамо да ће Господ примити и чути нашу молитву. Опет, ако је молитва из чистога срца. Ако је из смирења, жртвена. Она нас учи смирењу, а где нема смирења, ту нам Бог неће чути молитву. Где има смирења ту Бог даје благодат. Благодат није ништа друго до сам Господ Исус Христос. Зато апостол Павле стално опомиње хришћане да воде рачуна да не приме узалуд благодат Божију, а њу прати молитва. Молитва треба да буде садржај човековог живота на Земљи, јер она је и живот. Живот анђела на небу, живот светитеља. Човек је по природи молитвено биће као што је по природи религиозно биће. Молитва је разговор душе човекове са Богом. Молитва припада самој природи човековог бића. Када се човек не моли он устаје против сопствене природе. Не молиш се значи не разговараш са Богом. Молитва мора да произилази из смирења. Иначе ће то бити празнословље како се то каже Црквеним језиком. Причамо а ни сами нисмо свесни шта причамо. Молитва тражи да се човек цео сабере, да се сконцентрише да усмери своје мисли и упери их ка Богу, а то ће учинити када осећа Бога, када осећа благодатно дејство молитве. Зато човек који се не моли устаје против своје природе и лишава себе молитвеног дара. Вера је дар. Молитва је дар. Све је то дар Божији. Све то је Господ снео са Неба када се оваплотио, када се родио. Ми то нисмо знали док нам Господ није својим примером показао, да изиђе на гору да се моли и молио се целу ноћ. У молитви треба бити истрајан. Истрајности нема без вере. Молитвени живот Цркве се најбоље испољава и открива на Светој Литургији. Литургија је како кажу Свети Оци мост. Она је мост који води са Земље на Небо. Молитва спушта Небо на Земљу и Земљу уздиже Небу. Али не само Земљу, већ уздиже и све оно што је свето на Земљи. Уздиже човека ако се освешћује и ако се освећује. Када свештеник сече Колач и освећује водицу, он се моли. По примеру Господа да за све претходно треба молити се. Зато је наш српски народ лепо знао да говор: без молитве и без Бога ни преко прага. Молитва на треба да ојачамо духовно, јер ми не знамо када нас могу снаћи беде, искушења, муке, болести, туге. Али кад се молиш, молиш се ревносно, разумно, онда када и наиђу таква стања код човека, човек их много лакше поднесе. Али ако се човек узда у себе, тај човек је у највећој заблуди. На таквог човека Бог пошаље искушење да се увери да је слаб без Бога. И заиста је човек најнемоћнији и најслабији без Бога. Када нам Бог и такво стање пошаље, не шаље нам што нас мрзи већ да се освестимо да ништа добро не можемо учинити без Бога. Без Бога човек једино чини зло. О значају молитве на много места нам говори Господ Исус Христос кроз Јеванђеље као што нам данас рекао кроз овај одељак. Када се човек правилно и разумно моли, осећа присуство Бога. Али ако се правилно моли, не треба да очекује да осети присуство Бога. Ти се моли, па ако ти је ватрена молитва, сам ће Бог знати какао да ти се пројави. Не можемо да се молимо да нам Бог открије не знам ово или оно, јер нити ће нам се открити нити ће нам се показати. Наше је да се молимо, а Он ће по мери те наше ватрене молитве и по мери наше вере открити се онолико колико ми то можемо да поднесемо. Не може човек видети лице Божије и остати жив. Ми чујемо и данас неке велике духовнике под знацима навода да им се открио Бог, јавио им се Бог, па још када кажемо сањао сам, Бог ми је казао… Човече! Ако било шта од тога нешто има, ћути! Моли се! Јер и ђаво зна да се претвори у анђела да би преварио човека. Човек без молитве је слаб човек. Без причешћа, без исповести, покајања, је само стабљика коју ветар дува док је не обори. Молитва је најмоћнији покретач духовног живота. Може се рећи да је сам духовни живот молитва. Ми духовно живимо у оној мери колико се молимо. То треба да знамо и колико умемо да се молимо. Неко ће се наћи повређен у својој самоуверености да зна се моли. И то када каже, чини велики грех. Апостоли су били стално поред Христа, гледали молитву, али су се стално молили Христу. Он их је учио молитви. Они су увек говорили Господе научи нас какао треба да се молимо. Зато Бог треба да нас научи како да се молимо , како да верујемо, али зато треба да проверавамо и своју молитву и своју веру. А не ја сам ухватио овај пут и идем. Провери човече свој пут. Мој и твој пут може да нас одведе у странпутицу. Мој и твој пут може да не буде Христов. Једино Христос је казао ја сам Пут Истина и Живот. Дакле, Бог је Истина, а не човек. Опет је то знао наш мудри српски народ да каже, Бог је Истина, ја сам лажа. Такав човек који то изговара, изговара то из смирења. Када човек живи Богом и том Истином, и он постаје Истина. Само док је у Истини Божијој. Свети Оци молитву називају уметност. Уметност! Уметност означава највише степен умећа. Молитва од било чега другог, решава све задатке које пред нас поставио живот. У молитви налазимо решење свих својих проблема, како духовних, тако и телесних. Шта радимо док се молимо? Ми умилостивљавамо Бога. Ми се милошћу Божијом спасавамо и благодаћу Божијем. А не неким својим трудом, својим постом. Зато цар Давид каже Помилуј ме Боже по великој милости својој. Човек не може то да каже ако није осетио да је пао, да је погрешио. Све док не осетимо да смо погрешили, ми не умемо ни правилно да завапимо Богу, да нам Бог опрости. Молитва невидљиво штити човека од свих његових непријатеља и видљивих и невидљивих. Зато је Господ рекао да се овај ро, мислећи на ђаволски род, изгони постом и молитвом. Молитва треба да прати пост. Пост треба да прати молитву. Ако једно друго не прати, није спасоносно. Ако постимо само зато што нам тамо у календару каже да је пост и почињемо да ропћемо зашто морамо да постимо. Ропћемо зато што не знамо шта је пост, шта је молитва, зато што немамо смирења. Молитва мења људско срце. Она обнавља наше срце и чини га осетљивим и прозорљивим. Прозорљиви људи, су људи молитвеници. Људи молитве. Наше срце чини прозорљивим и даје човековом уму извесну духовну способност. То је човеково умеће да осећа Истину. Молитвени човек осећа има ли истине у другом човеку или је у њему лаж. А људи се убише да се претварају друкчије чак и пред великим светим људима. Молитвени човек има Духа Божијег у себи и њему Дух Свети открива и своје стање и стање другог човека. Онда се питамо зар морамо и пред духовним лицима да показујемо своју мудрост, своје умеће или не знам ја шта даље. Молитва је благо које је увек са нама. Нико нам не може одузети молитву. Молитву нам не може одузети ни ђаво. Молитву једнино може да нам одузме наша немарност. Немарност наша. Господ нам је све казао и показао на свом примеру какао треба да живимо, какао треба да поступамо, какао тре да се молимо, како треба се смиравамо. Он је наш пример. Узмимо њега за пример, а не себе. Људи узимају себе за пример, а тај човек који узима себе за пример у великој је заблуди. Тај човек не улази у себе. Нити гледа себе изнутра. Он стално гледа себе споља. Њему је само важно како да се допадне другом човеку и другим људима па и по својој спољашности. Човек зато украшава себе а не зна да је Бог украсио човека баш онако какав он треба да буде. Нека нам Господ помогне да се омолитвенимо. Али молити се треба онако како ти се каже. Ако читате житија светих, видећете када су долазили код духовника и питали за правило молитвено, духовник му да правили и каже: Ово имаш да држиш, ни мање ни више. Нема благослов ни за више, зато што духовник прати њега , па ће видети да ли та молитва има дејство код њега. Шта вреди да се молиш ако не осећаш дејство молитве. Али молитву прати и послушност и смирење. Нека нам Господ помогне да се научимо и да се молимо. На Литургији је права молитва, јер Литургија је сећање. Сећање на све оно што је Господ учинио за нас, а ово Јеванђеље је сећање на догађај када се Господ на гори молио целу ноћ, како би изабрао своје праве ученике и своје праве сараднике“.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након причешћа верних, Владика Јован је присутнима поделио свој Архијерејски благослов.
протођакон Мирослав Василијевић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/7920-molitva-je-zivot#sigProId8e2a5d718c