Након прочитаног јеванђелског зачала беседио је владика Јован: „Ми смо се данас сабрали, браћо и сестре, у овоме светоме храму да прославимо Живога Бога али и да у исто време прославимо његове угоднике Света три Јерарха – Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог којима је овај свети храм и посвећен. Ова тројица светитеља имају сваки свој дан у години када се прослављају, али од једанаестог века установљен је овај заједнички празник и он се од тада слави до данас и славиће се до краја века. Повод да се установи овај заједнички празник било је препирање између тадашњих хришћана који је од њих већи. Хришћани су добро знали ко су они били. Светог Василија хришћани су славили због његове чистоте мисли, речи и књига које је написао, док су Светог Григорија славили због његове високе богословске мисли, због које је и прозван Богословом, а Светог Јована управо због његових златних речи, због којих је и прозван Златоусти. Лепо је кад људи величају и не само Бога него и Светитеље Његове. И да би прекинули ту расправку јављају се ова три светитеља епископу севастијском Јовану и кажу: „Кажи народу да између нас нема ни првог ни другог, него да смо ми једнаки пред Богом“. Владика севастијски Јован је тим поводом написао заједничку службу овим светитељима и она се до дана данашњег служи на данашњи дан. У тропару који се њима пева у част, поучавамо се да су они равноапостолни и да су учитељи целе васељене, и они заправо то и јесу, јер целу васељену њихово учење је испунило, а испуњава је и данас. Такође, молимо се кроз тропар који се њима пева да нам Владика света, Господ наш да мир. Тај мир је и те како потребан нама данас у свету у коме живимо. У свету данашњем, у коме се много пише о миру, говори о миру, у свету у коме се прописују закони који треба да донесу мир, мира све мање има, а све више има немира. Зашто? Зато што човек у себи нема Божијег мира. Онај који има мира Божијег у себи он тај мир и шири на друге. Зато се и молимо Богу да нам дарује тај мир и милост. Треба нам та милост Божија, јер се милошћу Божијом спасавамо. Ми се овим светитељима и молимо да нас науче да се право и молимо. Зато се и називамо православним хришћанима јер држимо праву веру. Та права вера је у Тројичног Бога. Ми треба да научимо и прихватимо онакву веру какву су ова три богослова писала, учила, и живела, да научимо науку о Цркви јер је Црква наш стуб спасења. Она је наша лађа, и док смо на лађи ми смо на сигурном. У данашњем Јеванђељу које је њима посвећено Господ каже да су они светлост свету, али Господ није то рекао само њима него свим хришћанима. То је заповест за свакога од нас да будемо светлост свету. Зашто? Зато што смо сви крштени у ту светлост Христову. Зато смо дужни да светлимо не само за своје спасење него и за друге. Тако и други треба да се угледају на светлост нас хришћана. Бог је нама дао све. Само треба да знамо како да те Божије дарове примењујемо у себи. Свети Јован Златоусти је говорио да је лек – лек само када га узмемо у право време и у правој дози. У супротном лек неће бити лек него отров. Зато морамо знати да се ти духовни лекови управо налазе у Цркви. Онда кад излечимо и наш дух и нашу душу излечићемо и тело које нажалост болује и од многих телесних болести. И тако на крају данашњег Јеванђеља, Господ каже: „Ко изврши и научи Христове заповести, тај ће се великим назвати у Царству Небеском“. Ови светитењи које ми данас прослављамо, управо су то и испунили и зато их зовемо великим. Они су испунили оне две највеће заповести да волиш Бога свог и ближњег свог као самога себе. И они су увек били са Богом, а победник је онај који увек има Бога у себи“.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након заамвоне молитве у храму је пресечен славски колач. Евхаристијско сабрање настављено је у кући породице Михаиловић свечаним славски ручком.
ђакон Стеван Илић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/8106-vladika-jovan-bogosluzio-u-topoli#sigProIdb53a3035ea