Епископу су саслуживали: старешина храма протојереј Саша Антонијевић, јереј Милош Ђурић и ђакон белошевачке Лазарице Немања Стојковић.

За певницом је појао протојереј Драгослав Милован, док су чтецирали вероучитељи Стефан Радисављевић и Марко Гаљак.

Након прочитане јеванђељске перикопе верном лаосу се надахнутом беседом обратио Владика Јован:

“Чусмо како је наш Господ Исус Христос за себе рекао: “Ја сам врата и ко уђе кроз мене спашће се, изићи ће и пашу ће наћи”. Нема других врата кроз које можемо проћи до врата самога Господа који нас уводи у Царство Небеско. Ко улази у Царство Небеско? Па онај драга браћо и сестре који слуша Бога, онај који Христа прима за Спаситеља, онај који зна да без Христа нема спасења. А коју ће пашу да нађе онај који уђе у Царство Небеско кроз Христа? Па паша је храна, који ће наћи самога Христа. Христос је тај који нас испуњава. Ако нас Христос не испуњава и ако нисмо Христом испуњени ми ћемо бити испуњени собом. Ми ћемо бити испуњени не оним што је божанско већ оним што није божанско. Ако нисмо испуњени Христом ми смо заиста празни, и ми ћемо бити као што каже наш народ “риба без воде”. Тражимо ћемо да удахнемо ваздух, али нећемо моћи да удахнемо тај божански ваздух. Без Христа нема ништа, нема спасења, нема Цркве, а без Цркве нема ни Христа. И даље данашње Јеванђеље каже: “Ја сам пастир добри и живот свој полажем за овце”. Заиста је Христос положио свој живот ради оваца, безсловесних оваца, то је за нас браћо и сестре. Није Христос страдао због себе, него због нас и наших грехова, и зато каже “Ја сам Пастир добри”. Пријатељ за пријатеља даје живот, а ми немамо већег пријатеља од Господа Нашега Исуса Христа. Па и ове пријатеље које имамо кроз себе, ако ти пријатељи нису нама пријатељи кроз Христа, ти наши пријатељи ће бити од данас до сутра. Али прави пријатељ је наш Господ Исус Христос, зато ми треба да се поверимо Христу да Му се предамо као што чујемо на Литургији: “и сав живот свој Христу Богу предајмо”. Јер кад човек се предаје Христу и живи по Христу, и они око њега ће бити предани Христу. Шта је дужност пастира, браћо и сестре? Дужност пастира да чува овце своје, да их ти духовни вукови не растргну, док је обавеза стада јесте да слуша Пастира, да се не одваја од Пастира. Дакле, дужност стада да чува пастира и да се не одваја. Треба да имамо веру у Пастира, јер једино Бог је могао да каже: “Ја сам Пастир добри”. Док не изгубимо веру нама Бог шаље силу, шаље моћ, али опет понављам браћо и сестре нама је потребна вера, вером ходимо а не знањем. Браћо и сестре човек је велика тајна. Да човеку прилазимо преко Бога, а род људски је тор овчији, а у тај тор води само једна једина врата а то је Богочовек Господ Наш Исус Христос. А они који хоћу да уђу у тор ван Богочовека, су лупежи и разбојници који желе да раздвоје стадо, да уносе у стадо своју науку а не Јеванђеље, а људска мудрост пред Богом је лудост ако нису просвећене речју Божјом. Човеку се може приступити само Богом. Не можемо ми познати другог човека ван Бога. Велики духовници виде шта је у другом човеку. Господ Наш Исус Христос браћо и сестре зна наше мисли, Бог зна наше мисли, зна наша срца јер је Он Срцезналац и Срцевидац. Јер Он једино може да нас уведе у Рај али само кроз Његова врата. Браћо и сестре ми не држимо веру ради вере, него ради спасења душа наших. Ко верује тај ће се спасти. Дакле, нема ништа потребније у овом свету од вере у Бога. Ако немамо вере онда нам и молитва ништа не значи. Ми када долазимо на Литургију, онда треба да осетимо и тај дар који задобијамо, а шта задобијамо па Христа ако се причешћујемо. Таква нам вера треба да оно чиме се причешћујемо да је то Христос. Зашто је Христос једини наш прави пријатељ? Зато што нема нико толико љубави према нама као што има Исус Христос. Све што је учинио за нас, и живот свој дао за нас то је урадио из љубави, е то је права жртва. А ми ако жртвујемо без љубави, онда ми од те жртве немамо користи. Браћо и сестре нико није однео толико жртву из љубави као што је поднео Наш Господ Исус Христос. Он нас неће заборавити, зато се трудимо да чинимо добро а не зло другоме. Зато чувајмо веру, да би нас вера чувала”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након свете Службе Божје, Владика Јован је поделио иконице и благословио верни народ који се данас сабрао у бресничкој богомољи.

Вероучитељ Марко Гаљак