По прочитаном Јеванђељу, Преосвећени Владика Јован се обратио верном народу беседом:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, када је Господ наш Исус Христос изабрао своје Апостоле и слао их да проповедају Јеванђеље, није им обећавао никакве удобности. Није им говорио да ће бити све како треба. Напротив. Говорио им је да ће бити гоњени, да ће бити прогањани. Да ће бити извођени пред цареве и судије и да ће их убијати. Господ их није оставио без утехе рекавши им да се не боје јер длака са њихове главе неће пропасти без његовог знања. То све говори, браћо и сестре, да Господ брине о нама. Брине за свакога човека јер је Он себе дао за нас. Зато Бог воли човека. Зато се ништа не може упоредити са љубављу Божијом. На крају је Он својим ученицима рекао: „Ево ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите мудри као змије, а безазлени као голубови“. Каква дивна поука, браћо и сестре. Осврнуо бих се данас на ову реч која каже „будите мудри као змије“. Данашње Јеванђеље нам говори о мудрости. Шта је мудрост? Мудрост је живети по Богу и у Богу. Мудрост је живети достојанством човека јер је човек достојанство Божије. Како каже премудри Соломон, почетак мудрости је страх Господњи. Заиста, тамо где има страха Божијега мудрост човека приводи Богу. Тамо где има страха Божијега ту има и мудрости, а мудрост је сачувати себе од греха. Мудрост је која приводи човека Богу, а тамо где нема страха Божијега мудрост човека води у злобу, води у пакост, води у гордост и сујету. Онај који има страха Божијега у себи он слуша Бога, живи по Богу и послушан је Богу и Црркви и сваком другом човеку. Не у смислу да је послушан зато што мора да слуша некога. Боље га не слушај ако мораш, ако то кад ти се каже не радиш из љубави. Господ нас ни на шта не приморава. Не приморава нас Бог да будемо и мудри. Не приморава нас Бог ни да будемо добри. Не приморава нас Бог ни да верујемо у Бога. Ништа нас Бог не приморава. Зашто? Па зато што нас је обдарио слободом. Да слободно ми сами одлучујемо какви ћемо да будемо, мудри или немудри, лоши или добри, поштени или непоштени. Дакле, све нам ово говори да је почетак мудрости слушати речи Божије и испуњавати их. Зато је Господ и рекао благо ономе који слуша и испуни. Није само довољно слушати него и испунити. Можемо ми цео дан и целу ноћ читати Свето Писмо али ако не придајемо значај речима Божијим и ако не слушамо те речи Божије и ако не примењујемо у себи нећемо много имати користи од тог читања. Можемо научити и цело Јеванђеље напамет али шта нам вреди ако живимо супротно од Јеванђеља. Зашто човек живи супротно од Јеванђеља? Зато што сматра да њему никаква поука није потребна па ни Божија поука. Све то у ствари говори како човек мисли да је сам себи довољан. Све што људи у овоме свету сматрају за мудрост, а та мудрост није од Бога и не води богочовеку, то је у ствари лудост. Мудрост је не у једној врлини него у збиру свих врлина али ако човек испуни једну врлину и живи том врлином немој да се брине за друге. Када испуниш ту прву врлину, било коју, она ће сама повући другу врлину и ти ћеш из врлине прелазити у врлину. Ако останеш само на једној врлини, а поготову ако си изабрао врлину која теби одговара, а не ону врлину која те приводи Богу, опет си човече у заблуди. Опет си човече без мудрости Божије. Мудрост је сачувати душу своју за вечни живот зато што је душа нешто најдрагоценије што је Бог у нас сместио. Зато што је Господ рекао: „Шта човеку вреди да цео свет задобије, а душу своју изгуби“. Зато је заиста велика мудрост сачувати душу своју и спасити је за вечни живот. Модрост је још клонити се од греха и зла, а чинити добро. Дакле, мудрост је поседовати врлине, а како каже Свети апостол Павле, не надимати се. Знање надима, а љубав изграђује. Погледајте човека који мисли да је нешто. Он је сав надувен од гордости, прелести, од тога што није то све стекао мудрошћу Божијом него искључиво својом мудрошћу. Мудрост је не хвалити се, а ми смо итекако само томе подложни да се само хвалимо. Мудрост је не злоупотребљавати дату од Бога слободу што ће рећи, ако ти се прилика да чиниш добро, чини га. Ако ти се укаже прилика да чиниш зло, немој га чинити. Мудрост је, брате и сестро, држати испружену руку не само да примаш него и да дајеш. Мудар је онај човек који са обазривошћу говори о Богу и врлинама. Говори о врлинама Божијим, а не о врлинама својим. Зато кажем да је мудрост не хвалити се. Усваја ли човек те мудрости о којима нас учи Јеванђеље, Црква и Свети Оци онда нема потребе да о томе говоримо, дела ће говорити о нама. Свети Оци кажу: „Не поноси се мудрошћу ни туђом јер није твоја, нио својом, јер чим си се понео значи да је управо немаш.

Ко је то безазлен браћо и сестре? Безазлен је као голуб онај човек који не помишља да се свети и освети ономе који му зло чини. Људи могу бити речити. Људи могу бити слаткоречиви и јесу. Људи могу и говорити речи о мудрости људској или о знању људском али ако све на себи немају печат богочовечански. Немају тај печат мудрости Божије нису од истине и не казују истину – тако опет кажу Свети Оци. Знајмо браћо и сестре, само у Христу су све ризнице знања и мудрости. Човек некако све мисли да је испуњен свиме тиме. Само су у Богу ризнице знања и мудрости и оне су сакривене јер је он само мудрост и само знање. Једини Христос зна све. Зато је мудар онај човек који живи Христом, за Христа и у Христу. Све без Христа је пропаст, и не само што је пропаст него је и све лудост што је ван Христа.

Зато да се молимо Богу да нам да мудрост своју. Да се не хвалимо својом мудрошћу јер је у ствари и немамо. Господ је рекао, браћо и сестре, да се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат, даје мудрост. Нека нам Господ да и благодат и мудрости али нам зато треба труд, молитва, пост, подвиг, а зато нам пре свега и изнад свега треба вера и треба смирење. Ако имамо вере, ако имамо смирења, онда ћемо поседовати и мудрост Божију. Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић