Честитајући Крсну славу о. Срећко је између осталог рекао:

...“Сви смо ми упознати каква је одговорност епископског служења, и колико је узвишена епископска служба. Бринути се о свом спасењу и о спасењу поверене Вам Богомспасавајуће Епархије и верног народа у њој, а све ово најбоље потврђују речи молитвене прозбе верујућег народа за епископа: „И даруј га светим твојим црквама у миру, читава, часна, здрава, дуговечна, и да правилно управља речју истине Твоје“. И овај тренутак, овај тренутак заједнице, мислим, да потврђује речи Светог Игњатија Богоносца: Тамо где је епископ тамо је и Црква. Желим Вам Преосвећени Владико, да на овај дан заборавите све бриге и проблеме, нека цео свет види вашу срећу и радост, нека Вам Господ подари крепко здравље и многаја љета Господња, да бисте могли са истим заносом и одушевљењем да управљате бродом ове Богомспасавајуће епархије, овде у центру национа овог, богоносног и многострадалног. Срећна Вам слава Владико и милост Божија нека буде на Вама. Амин!“

Сутрадан, на дан своје крсне славе, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, уз саслужење, архимандрита Доситеја, новоизабраног епископа липљанског, протојереја–ставрофора Зорана Крстића, ректора Богословије „Свети Јован Златоусти“, протојереја-ставрофора Рајка Стефановића, архијерејског намесника крагујевачког, игумана манастира Тресије Серафима, настојатељ манастира Саринца јеромонаха Нектарија и братства Саборног храма.

По прочитаном Светом јеванђељу, проповед је одржао протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије Свети Јован Златоусти. У надахнутој беседи, о. Зоран је рекао:

Браћо и сестре, срећан празник и срећна слава свима онима који данас прослављају успомену на Светог великомученика и победоносца Георгија, а међу славарима свакако најпре да у ваше име и у име присутних свештеника зажелим нашем Епископу срећну славу. Да свети великомученик и победоносац Георгије буде непрестани његов заступник пред Престолом Господњим. Да молитве Светог Георгија укрепљују нашег Епископа још много година. Оно што бисмо ми желели јесте да Епископ још више и више повећава своје молитве за нас јер у то немојте сумњати, а на крају то је и служба Епископа да се моли за све нас. Као што смо данас у јеванђељу чули да Господ каже, „ни длака са главе ваше неће пропасти“, исто тако ни једна реч наша неће пропасти али исто тако ћемо дати и одговор Господу за сваку изговорену реч. Дакле оно о чему имамо непрестана сведочанства и што Господ каже то је да ништа не може пропасти, а да сваку добру реч, посебно сваку молитву упућену Њему, Господ итекако чује, а најчешће и услуши наше молитве. Више пута сам са овог места говорио да су Житија светих, поред Светог Писма вековима била скоро па основна литература хришћана и да црква свакодневно говорећи и славећи поједине светитеље заправо њих истиче за узор. Сваког дана нам каже да се на њих угледамо и на њих се хришћани управо и угледају. То исто тако имамо у данашњем јеванђељу за сведочанство, каже Господ на једном месту „а то ће вам се догодити за сведочанство“ Дакле ми смо позвани да сведочимо Христа, то је наша служба и то је наш задатак. Да током целог свог живота изграђујемо оно што бисмо могли назвати хришћански етос, односно начин понашања који треба да буде карактеристичан за хришћане. Врло често не можемо да разликујемо себе од оних који не верују. Али, треба да се запитамо како је то могуће? Како је могуће да хришћани не могу ни по чему да одвоје себе од оних којима је свеједно за Господа? Очигледно да је наш задатак да још јаче пројављујемо елементе хришћанског етоса. Ево на шта бих скренуо пажњу данас. Корона је оставила многе последице. Неких смо свесни, а неких као да нисмо свесни. Примећујем да од како је дошао период слава и празника, а како нема короне, многи престају да славе. Некако у време короне смо се плашили заразе и много чега другога, а сада када је прошла, омилило нам се да не зовемо госте. Наш људски живот се одвија кроз ритам рада и одмора. Тако проводимо наше дане. Због нашег пада, Господ нам каже да ћемо у зноју лица свога јесте хлеб свој свакодневни и то је дневна мука. После тога се одмарамо од овог рада и све у круг. Али, то није све о нашој свакодневици. Вековима људи изражавају потребу да имају и нешто поред тога, да се људски живот одвија у ритму, рад-одмор-празник. Јер ако нема празника онда тај ритам рад-одмор постаје бесмислен. Постоји једна сентенца са својих безброј варијација али ћу ја рећи једну од тих, „кажи ми шта славиш, које празнике славиш па ћу ти рећи ко си“. Дакле, празници откривају смисао нашег живота, откривају чему се радујемо. Наши хришћански празници и јесу радост живота, празновање живота. Ако се тога одрекнемо са жељом да живот претворимо у равну линију рада и одмора, та линија неће бити равна него ће сигурно бити силазна. Сигурно је то пут који нас води ка различитим психолошким и духовним поремећајима. Видим да људи не желе да изађу из тог ритма рада и одмора и да поред тога нема ништа више. Зато што је за празник, а нарочито за славу потребан одређени напор, потребно је нешто уложити. Рекао бих и мислим да ћу изразити и ваше мишљење, да не смемо никако то да радимо. Свакако да слава не мора да буде гозба са стотинама људи али мора да постоји осећање изузетности тог дана. Зар нису то наши стари радили да недељна трпеза, недељно одевање, празнична трпеза и одевање морају да буду другачији од свакодневног одевања. Тако се заправо слави живот и Господ и тако се радујемо животу. Још једна ствар браћо и сестре, празнике и славу прослављамо у заједници, то не смемо радити сами никако. Јер, празник и нерадни дани постају проблем савременом човеку зато што не зна како да испуни то слободно време. Он то не осећа као празник, а не зна шта у то време да ради. Није случајно што нерадни дани, а посебно празнични у свету показују да је у тим данима знатно повећана стопа самоубиства, а разлог је усамљеност. Ето повода да празнике и славе управо дочекамо примајући госте и да тако покажемо да се у заједници молимо Господу и исто тако препоручујемо Господу да нас такве спасе као заједницу, као цркву, а не свакога од нас појединачно.

Нека би Господ дао да молитвама и молитве Светог Георгија свакога од нас укрепе, да у свакоме од нас појачају то осећање да треба да живимо као хришћани и да се трудимо да сазнајемо шта је то и који су све то елементи хришћанског етоса и најзад када будемо тога свесни да је један од кључних елемената хришћанског етоса празник и радовање животу. То је свака недеља када празнујемо Васкрсење Христово али и посебно сваки празник, а у нашем народу је то посебно Крсна слава. Још једном нека је свима срећна слава, а посебно нашем Епископу, на многаја љета. Амин!

Беседа протојереја-ставрофора проф др Зорана Крстића, ректора Богословије “Светог Јована Златоуста” у Крагујевцу

После заамвоне молитве, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, благословио је и осветио славско жито и славски колач.

Сабрање је настављено у резиденцији Епархије шумадијске где је приређен пријем за свештенство и верни народ. Свечани славски ручак приређен је у поподневним сатима, а међу великим бројем свештенства, монаштва и верног народа, велика част, радост и благослов је што је гост на слави Владике Јована био и Његова Светост Патријарх српски Господин Порфије, са епископима, браничевским Игњатијем, нишким Арсенијем и викарним Епископом хвостанским Алексејем као и многим другим угледним гостима.

Срећко Зечевић, протојереј