После прочитаног Јеванђелског зачала, Епископ се обратио сабраном народу рекавши:
„У име Оца и Сина и Светога Духа, помаже Бог!
Данас наша црква слави Светог апостола Андреја Првозваног. Добио је назив „првозвани“ јер је њега Господ првог позвао у апостолску службу. Апостол Андреј је био брат апостола Петра кога је он довео до Христа. Када је апостол Андреј срео Христа рекао је свом брату „нађосмо Месију“, што значи, нађосмо Христа. Апостол Петар долази заједно са Андрејем до Христа и Он га позива по имену и ословљава га са Кифа, што значи камен, а до тада се звао Симон. Заиста из овога кратког догађаја можемо схватити и разумети како је Господ свевидећи и свезнајући. Како Господ прати нас на сваком месту. Зато, када је дошао и Натанаил код Христа, Он му рече да га је видео раније док је био под смоквом. Свети оци то тумаче да се тада Натанаил молио Господу. Ето видите како је Бог свевидећи и зато нам је потребно да увек призивамо име Божје и да му се молимо. Једино име кроз које се ми можемо спасити је име нашег Господа Исуса Христа. Свети апостол Андреј кога славимо данас, проповедао је јеванђеље у многим земљама и градовима али је и проповедајући и сведочећи Христа навукао гнев од незнабожаца. Зато је много мучен и много је страдао. То потврђује и његова смрт. Када су га разапели, он је говорио да није достојан да буде распет као што је распет Господ Иус Христос, него су га распели наопачке. Видите колико је он осећао присуство Бога и сматрао себе недостојним. Проповедајући јеванђеље имао је велике недаће али је остао непоколебив у својој вери. Благодаћу и силом апостол Андреј је исцељивао за време живота, убоге, болесне и тако је настављено и након његове телесне смрти. Данас се чуда дешавају преко његових моштију које почивају у Цариграду. Он до дана данашњег помаже свима. Ми смо се данас овде сабрали у овом Богородичином храму да замолимо Светог Андреја и Мајку Божју да нам помогну да се одржимо као људи, како је то говорио блажене успомене Патријарх Павле. Да се одржимо у свим приликама и неприликама, али треба да попут Андреја, целог свог живота благодаримо Богу за све што нам он даје, а даје нам много. Много нам више Он даје и више је онога што не знамо да нам даје него онога што знамо. Зато је потребно да будемо благодарни. Онај који зна да благодари он је захвалан. Као када ми примимо неки дар, ми благодаримо. Тако треба и Богу благодарити за све што нам је Он дао. Бог нам је на првом месту дао себе, а шта ћемо више од тога. Бог нам је дао цркву као тело своје да се сабирамо. Сваки човек треба увек да благодари Господу за сваки свој дан, да почне са молитвом али да га заврши благодарећи. Све што почињемо са молитвом, почињемо и са благословом Божјим. Он ће нас увек пратити али не треба само захвалити па заборавити, него непрестано благодарити. За све треба благодарити јер је Бог љубав и Он нас воли у сваком нашем дану. Бог није као ми да ако се огрешимо о другога да нас тај други сече. Он воли и грешне и праведне. Ако узмемо да читамо житија, видећемо да су они имали много невоља. Људи оног времена су апостоле сматрали лудима јер су све оставили и пошли за Христом. То је оно што је често говорио Свети Јустин ћелијски, „Све за Христа, Христа ни за шта“. Данас нам и каже апостол Павле, „Ми луди Христа ради, а ви мудри у Христу“. Који мудри? Они што се праве мудрима, а мудрост је страх Божји, то је права мудрост. Мудрост овога света нас не приводи Богу. Када упоредимо животе тих светих људи и нас видећемо да људи воле злато, славо овог света и задовољства. Апостоли на све ово кажу да ништа не виде од овоземаљског и да је то за њих само сенка овог света. Апостоли су ишли у смрт јер су знали да ће вечно живети када буду умрли телесно. Они, апостоли, сваки грех сматрају за духовну смрт и зато су се они клонили греха и чистили. Они су исцељивали многе патње и болести али не својом силом него Божјом. Бог је њима дао силу Божју да чине чуда и да исцељују многе. Тако и ми такође имамо силу Божју али треба да молимо Бога да нам буде помоћник и заштитник. Нека Господ молитвама Светог Андреја помогне да се заиста потрудимо да живимо хришћанским животом, а то значи живети животом у честитости, побожности, поштењу. Потребно је да се трудимо да чинимо добра дела јер ћемо се делима и оправдати али и осудити. Зато апостол Павле често каже: „добро чините да вам се не досади“.
Добра никад много и зла једна кап је много. Нас је Бог створио по слици и прилици својој. То значи да човек треба да буде слика Божја, да се угледа на Бога. Ми нисмо дошли на овај свет својом вољом, јер смо то ми желели, него има промисао Божја која промишља о нама. Бог ће нас спасити само ако имамо вери и њу не смемо да губимо у било каквим приликама. Треба да је чувамо али треба и да знамо. Чувајмо веру да би нас вера чувала.
Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Владимир Марјановић, чтец
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/8699-arhijerejska-liturgija-u-malim-pcelicama#sigProId97839bc3c3