Седница Савета почела је после одслужене Свете Архијерејске Литургије и призива Светога Духа, који је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење више Архијерејских намесника, свештеника и свештеномонаха.
Седници Савета председавао је Епископ шумадијски Господин Јован, а у раду је учествовало 49. чланова Савета и то 25. свештеника и 24. најугледнија представника верног народа са територије Епархије шумадијске.
На самом почетку Седнице сви чланови Епархијског савета упутили су искрене жеље за што скорије оздрављење Његове Светости Патријарха српског Господина Павла.
Епархијски савет је потом размотрио и усвојио годишње извештаје који се тичу живота и рада у Епархији шумадијској. Такође Савет је донео и више значајних одлука за живот и даљи рад Епархије шумадијске.
Посебно истичемо одлуку о оснивању одбора за прославу шест векова манастира Каленића као и одлуку да Епархија шумадијска узме активног учешћа у обележавању 190. година од проглашења Града Крагујевца за престоницу Србије.
Свесни свих изазова и искушења пред којим се данас налази наша Црква, Епархијски савет Епархије шумадијске пружио је пуну подршку Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском Господину Јовану, подржавајући његове напоре на литургијском и уопште свеукупном препороду Епархије шумадијске.
Готово читаво заседање Савета протекло је у атмосфери оптерећеној скорашњим немилим догађајем, проглашењем лажне државе на територији нашег Светог Косова и Метохије.
Као чланови Цркве Христове, као Хришћани, као потомци наших великих предака, и ми, једино што можемо и што хоћемо је да будемо као и они верни Косовском завету који схватамо као непоколебиво опредељење за Царство Небеско, по коме ми, Хришћани и јесмо небески народ. Искање и жудња за правдом Царства Христовог које ће доћи, произилази из тог опредељења. Ми се не уздамо у земаљску правду, нити правду прошлих, садашњих и будућих моћника овога света нити ту и такву ,,правду” сматрамо коначном.
,,Иштите најпре царство Божије и правду његову” (Мт 5, 6) речи су Христове, те зато и ми у поверењу прихватамо реч Божију да су ,,блажени гладни и жедни правде јер ће се наситити” (Мт 6, 33) јер ће они, а не силници, наследити Царство небеско. Нашу нам небеску Отаxбину нико не може одузети јер она не зависи ни од једног светског моћника при чему се ми никако не одричемо ни наше земаљске отаxбине, поготову не Косова и Метохије.
Прихватање Косовског завета значи и позив на покајање свима, и нама, и пре свега нама, али и онима који нису са нама. Свако добро и благословено дело је плод покајања и молитве, плод покајничког и молитвеног етоса који наша Света Црква посебно снажно истиче у долазећим данима Великог Поста. То је наша утеха и наша нада да ће Господ бити са нама у све дане до свршетка века ако му се вратимо и ако будемо држали оно што нам је заповедио (Мт 28, 20).
Прихватање Косовског завета значи и позив на љубав и спремност на жртву, односно на сваку врсту помоћи нашим сународницима на Косову и Метохији. На ту љубав позивају нас светиње Косова и Метохије а на ту и такву жртву и спремност на помоћ сваке врсте обавезује нас наше хришћанско име (Јн 14, 21).
С тим у вези свесни тежине тренутка у коме се налазимо Епархијски савет Епархије шумадијске пружа пуну подршку државном руководству Републике Србије у борби за очување дела наше територије а у духу недавног саопштења Светог архијереског синода СПЦ.
Истовремено Епархијски савет пружа и пуну подршку Епископу рашко-призренском Господину Артемију, свом свештенству, монаштву и верном народу Косова и Метохије у истрајавању и остајању на својим вековним огњиштима.
На крају седнице Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован се захвалио свим члановима Савета на одзиву предочивши им при том смернице рада у текућој 2008. години.
ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ Г. ЈОВАН
