Чтецирали су: вероучитељи Марко Гаљак и Стефан Радисављевић и ученик богословије Василије Тешић.
После прочитаног Јеванђеља Његово Преосвештенство, владика Јован, обратио се верном народу следећим речима:
“Свети Елевтерије кога данас прослављамо је са својих петнаест година постао ђакон, са осамнаест свештеник, а већ са двадесет Епископ. Рођен је од родитеља незнабожаца, али је он ипак спознао Христа па су га се родитељи одрекли и мучили га, и од тог силног мучења је и умро. Он је спознао Христа кроз заповести Божије колико је то могуће човеку, зато јеванђелист љубави, апостол Јован у једној од својих посланица каже да Бога знамо онолико колико заповести његове држимо. Христа усељавамо у себе кроз веру. Мерило нашег Христопознања јесте управо то колико држимо заповести Божије. Познао је човек у Христу Спаситеља кроз заповести јер свака испуњена заповест повећава човеково знање о Богу.
Ко је највише испуњавао заповести Божије? Светитељи који су живот свој посветили њима. Бога могу познати и богати и сиромашни, и писмени и неписмени, и здрави и болесни, онолико колико имају вере и колико том вером живе. Није довољно да само кажемо да верујемо, јер шта би било када би нам неко рекао да објаснимо ту нашу веру? Ми нашу веру објашњавамо нашим делима. То не значи да вера није наука, напротив, вера је наука над наукама у којој се човек усавршава кроз читав свој живот.
Како каже Свети апостол Јаков: “вера без дела је мртва вера.” Оно што се не учини на добар начин није добро и зато је човек позван да стално преиспитује себе, да свако вече пред спавање преиспита свој дан у чему је прошао и да погледа да ли је био бољи данас него јуче. Много је важно како живимо, како се молимо, како верујемо и како чинимо добра дела. Тек када човек сагледа себе схватиће да је грешан и неће осуђивати другога. Ми можемо много тога научити, чак и цело Свето Писмо напамет, али шта нам то значи ако не живимо по том Светом Писму? И данас има протестаната који читав Нови завет науче напамет, а да ли га науче како би живели по томе што су научили или да би се надмудривали међусобно то је питање. Дух Свети кога смо примили на Крштењу је вазда у нашем животу и усавршава нас у нашим добрим делима и баш због тога се на почетку сваког богослужења прво прочита призив Светога Духа. Лако ћемо спознати коме служимо, служимо ономе ко нам је у срцу. Срце човеково је најомиљенији дом Божији. Зато треба да погледамо да ли су нам вера и дела јеванђелски и они ће човеку тачно казати колика је његова љубав и колико је његово познање Бога. Чим неко каже да не може да спозна Бога, значи да то не жели, исто тако када неко каже да не може да воли, то значи да не жели то. Бог увек зна да ли ми имамо жељу и вољу да будемо бољи, а ако имамо и још томе додамо веру и молитву Бог ће помоћи и ми треба да тражимо ту помоћ јер нам је преко потребна. Христос вазда држи раширене руке, а ми се за нечију руку морамо ухватити, само што ми бирамо која ће та рука бити? Она која нас води у пропаст или она која нас води у спасење”.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
У наставку свете Литургије верници су се причестили Телом и Крвљу Господњом, из руку првопредстојатеља данашњег сабрања.
ученик крагујевачке Богословије Василије Тешић
