У току Литургије, следујући древној и освештаној пракси Цркве, обављено је крштење малог Давида, сина вероучитеља Марка Гаљака и његове супруге Маријане.

У својој беседи владика је рекао:

“У име Оца и Сина и Светога Духа.

Наше данашње сабрање започели смо речима Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа. Већ на само почетку ми споведамо веру и славимо Бога, који је један али није индивидуа, већ је Тројичан Бог. Данас смо сви заједно присуствовали и учествовали у Светој Тајни Крштења која се врши у име Свете Тројице. Ми се и обраћамо тројичном Богу да пошаље Духа Светога на све нас и на дарове које ће претворити у истинито Тело и истиниту Крв Христову. На Литургији присуствујемо натприродном догађају који човек не може да разуме ако не ради на просвећивању свог разума Натприродним. Данашњу Литургију започели смо Крштењем којим смо увели у Цркву малог Давида. Његово Крштење је заправо његово духовно рођење које се следујући Господњим речима дешава водом и Духом. У Светој Тајни Крштења имамо целокупни домострој спасења и пример спасоносног живота који се достиже животом са Христом и у Христу и одевање у Христа. Света Тајна Крштења је погружавање у Христа и са Христом. Сведоци смо да смо данашње Крштење обавили у току Литургије следујући древној пракси Цркве. Некада је било незамисливо обавити Крштење, Венчање па чак и опело изван Литургије. Данас смо управо у Литургији крстили и миропазали малог Давида, али ако смо обратили пажњу на молитве које смо читали, све оне нас упућују на запечаћивање Светим Причешћем. Крстити него га а не причестити није потпуно. О зато је неисправна и погрешна пракса ранијих времена да човек у Цркву дође само на крштење када га родитељи донесу и када га на крају његовог живота донесу неки други у храм. Крштење таквом човеку не значи ништа. И нама крштење не значи ништа ако се не трудимо да живимо крштењски. Оно је хронолошки гледано прва Света Тајна којом ми стичемо право да учествујемо у другим Тајнама Цркве. Крштење се обавља у име Свете Тројице и оно представља свачење и одбацивања старог човека и облачење у Новог човека. Тај нови човек је Нови Адам, тј. Господ наш Исус Христос. Сваки човек се рађа са првородним грехом који је записан у нама, али се крштењем ослобађа и очишћава чак и тог првородног греха. Зато новокрштени треба да се труди да свој живот проводи у чистоти.

Неко ће рећи како дете да се труди да живи чистим животом? Оно треба да буде потпомогнути молитвама и примером својих родитеља и кумова, али и молитвама читаве Цркве. Када се човек у крштењу обуче у Бога од њега и из њега бежи све што није божанско. Све док он чува одећу крштења неупрљаном беспрекорном и чистом он бива заштићен од свих насртаја демонских и противбожних сила, али кад човеку ослаби вера он постаје подобан свему ономе од чега нас је Бог и вера чувала. Читав чин Крштења почевши од молитава којим се постаје Оглашен, сведочи нам о силама које нас очишћују и које нам се дарују. Од тренутка када свештеник изговори речи :”Истерај из њега сваког злог и нечистог духа скривеног и угњежденог у срцу његовом “ човек бива ослобођен првородног греха и дају му се божанске силе да победи грех, смрт и ђавола. Од Христових речи:”Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа” као и речи:” ево даје вам се власт да наступате на змије и скорпије и на сву силу вражију и да вам ништа не може наудити”, човеку који има Христа у себи никаква демонска сила ништа не може. Нема те демонске силе која Христу може наудити. Али нам је неопходна вера да бисмо се ђаволу одупрели. А вера нису су само речи. Вера су пре свега дела. И човек који верује пре свега мора да зна како да верује јер вера је велика наука. Веру у живот не смемо потрошити јер су они дар Божији којим заслужујемо будући живот и Царство Оца Небеског. И у вери и у животу дужни смо да будемо будни и да их имножавамо Христом. Ако и умремо са вером у Господа, ми смо Господњи и смрти непријемчиви. Зато је вера толико значајна јер веровати значи припадати не себи већ ономе у кога верујемо, баш као што је и љубав припадање ономе кога волимо. Управо крштењем ми улазимо у заједницу љубави Бога и човека али и у заједницу љубави људи међу собом. И сваки од је позван да чува заједницу Цркве.

Данас се радује и небеска и земаљска Црква, радује се јер се у Светој Тајни Крштења родило ново биће. Крштење је неопходно за рађање новог живота. Следујући Господњим речима да научимо народе крстећи их и уме тројичног Бога, ми испуњавамо божанску наредбу да свако биће спозна правог и истинског Бога. Данас смо духовно родили нашег малог Давида и позвани смо да се старамо да он у Цркви опстане , како би Црква чувала њега и нас, како би вера чувала и њега и нас. Нека је срећно и Богом благословено наше надање сабрање и нека је срећно Крштење нашег Давида.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Окупљени верници приступили су животворним тајнама предвођени новопросвећеним слогом Божијим Давидом и његовом кумом Милорадом. На крају Литургије владика је извршио постриг новокрштеног и извршио уцрковљење малог Давида.

Трудом и љубављу Марка и Маријане Гаљак, родитеља новокрштеног Давида, припремљена је трпеза љубави за окупљене вернике.