"Данас наша Света Црква слави великог светитеља Божијег, великог угодника Божијег, учитеља Цркве Христове и великог зналца тајни и овога и онога света и све то што јесте Свети Јован постигао, то је учинио Духом Светим. Ми данас славимо пренос његових моштију из Комана где је био на епископској катедри у Цариград. Док читамо његове житије видећемо потресну причу где мајка цара Теодосија која је протерала Јована као царица и када је цар хтео да врати његове мошти назад, оне нису хтеле да крену. Нико није могао да их понесе. На то је цар написао писмо Светом Јовану Златоустом молећи га да опрости грех његове мајке да не буде грешан због материнског поступка. Када су мошти донесене у Цариград и положене у светом олтару, сви присутни су чули речи Јована Златоустог: „Мир вам!“. Онај кога су толико прогонили, он је остао у миру. Мир је његов био са њим, јер је он имао мир Божији у себи. Зато се није освртао много на гоњење. Када су његови прогонитељи смишљали како да га понизе, неки су предлагали да му се одузме сва имовина али неки су знали да ће рећи: „ ја сам наг дошао и наг и одлазим“. Други су предлагали да се прогони, а он ће рећи свуда је Земља Господња. Да га натерамо да изгуби веру у Бога и да погреши. То нису могли да учине јер је сав био у Духу Светоме и Он га је руководио и водио и зато је он један од најумнијих учитеља Цркве Господње. Зато у данашњем тропару каже: „Благодат заблиста из уста твојих као светлост огња просветли Васељену.“ Ове речи којима га прослављамо и сећамо овог великог Божијег угодника, живота сведока живога Бога, којима се сећамо златних уста Цркве Исуса Христа којег са правом зовемо Златоусти. Свака му је реч била златна јер је свака водила људе спасењу. Много је било даровитих и надахнутих учитеља, било је пуно и пророка, апостола сваки на свој начин, сваки према свом дару али Свети Јован Златоусти заузима прворазредно место. Ако било шта хоћемо да сазнамо о тајни Бога, Цркве…просто је немогуће без тога а да не завиримо у списе и учења Светог Јована Златоустог. Када читамо његове беседе, као да су по свом значају јуче изговорене. Нема ни једне речи за коју би се рекло да је условљена временом када је изговорена. Зато је он био зналац не само свог времена већ и онога што је надвремено. Онога што је дубље од времена, што време не може да прогута. Све је пролазно само је Бог вечан. Свега онога чега се дотакне Христос, то је освећено, то просвећено, то је вечно, то је спасено. Јер где је Христос, онде је спасење. Овај учитељ Цркве Свети Јован Златоусти изузетан је зналац људске природе, као ретко ко прворазредни је психолог. Он је знао и анатомију човека. На један Богомнадахнути и озарени начин осветљава природу дубљим мудрошћу Духа Светога којом живи природа и над којом се носи Дух Свети од самог настанка до краја света. Није ни чудо што је поред многих надахнутих списа његова Литургија, главна Литургија коју Црква Божија приносу Богу на дар. И друге Литургије су свака на свој значајне, али ова Литургија је тако концизна, прецизна, свеобухватна. Целокупни домострој спасења, тајна Старог и Новог Завета, Есхатон и све оно што ће бити оно што јесте и оно што је било. Све нам је он то написао и протумачио. Тако је умно и дубоко сажео сву истину откровења Божијег у својој светој Литургији. Речено је да ко зна шта је Литургија зна шта је и Црква и ко зна шта је Литургија, зна шта је и Црква. Литургија је оно што нам говори шта је било, шта јесте и шта ће бити. Она обухвата прошлост, садашњост и будућност . У литургији је све сажето. Ако све не извире из Литургије и све не увире у њу, све је промашај. Ао наш живот није Литургијски онда је промашај, јер ван Литургије нема причешћа и нема сједињења са Богом, а Христос је рекао да ко једе Тело Његово и пије Његову Крв има живот вечни. Свети Јован Златоусти је цели свој живот, свој ум и своју душу, срце и мисли и осећања принео Господу на дар и показао нам како ми једни друге треба да приносимо на дар Христу Богу онако како слушамо на богослужењу: „Сами себе, једни друге Христу Богу предајмо.“ Не предамо ли живот Богу, предаћемо га ономе другоме. Бићемо онда у тами, зато принесимо своје биће Богу и молимо се Богу и Светом Јовану Златоустом да нам помогну да схватимо смисао и циљ свете Литургије и шта она значи за наше спасење и потрудимо се да колико толико Литургијски живимо а Бог ће видети наш труд ако је он искрен, ако је Црквен. Ако је наш труд ради нашега спасења, Бог ће нам дати и силе и моћи снаге да пребродимо све невоље. Зато је Литургија радост. Зато Свети Јустин Ћелијски каже: „Не могу да замислим тужнога човека тамо где постоји Литургија.“ Нека нас Господ зарадује и обрадује што смо у Цркви Христовој и што нам се дала могућност да учествујемо у светој Литургији. Не само да присуствујемо, већ да учествујемо а велика је разлика између присуствовати и учествовати. Учествовати у Литургији значи причестити се. Сјединити се са Богом. Бог вас благословио!“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
Након причешћа верног народа Владика Јован је поделио свој Архијерејски благослов и иконице вернима.
протођакон Мирослав Василијевић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/8825-arhijerejska-liturgija-u-staroj-crkvi-u-kragujevcu#sigProId9600bcf906