После прочитаног јеванђелског зачала преосвећени владика се обратио беседом сабраном народу:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, у малопре прочитаном Апостолу чули смо Другу Посланицу Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, која је веома поучна и која у суштини и целини говори о љубави и истини Божијој. Заиста, браћо и сестре, нема сумње, нико није тако савршено знао и тако савршено поседовао љубав Христову као Апостол љубави тојесте Апостол свети јеванђелист Јован Богослов. Та љубав Божија је из њега зрачила као светлост сунца. Ученик кога Исус љубљаше знао је тајну божанске љубави савршеније него ико од људи и ваљда најсавршеније после Бога љубави. Зато је Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов назван Апостолом љубави. Када је хтео да објасни шта је Бог он је рекао да је Бог љубав и био је сав прожет љубављу Христовом која га је носила. Цело његово биће, поред љубави Божије је било прожето истином. Љубав и истина су једносушне. Нераздвојне су и међусобно проничу и прожимају до у све бескрајне и бесконачне векове. За истину и љубав се може рећи да љубав живи истином, а истина живи љубављу. Ако љубав има језик онда је то истина и обрнуто. Онај који је у истини он је и у правди. Онај који је у истини и не помишља да се служи неистином. Истина се може бранити речима али истина се брани делима. Истине има ко љубави има, каже Господ, ако љубави имате онда ћете ме и волети. Истина може живети у души у којој љубав не обитава јер је љубав живот истине. Љубав и истина је и ваздух који ми дишемо. Љубав и истина, у ствари, треба да буде наше срце. Колико истине има у човеку показује његова љубав. Где нема истине нема ни љубави и обрнуто. Пример је ђаво. Он је, браћо и сестре, изван истине јер је изван љубави. Он не остаде у истини већ отпаде од истине, како каже Јеванђеље, и испаде из истине. Зато је лажа и отац лажи. Кад говори лаж он у ствари говори своје. Ми када говоримо истину говоримо Божију. Када говоримо о љубави ми говоримо о љубави Божијој. Истина и љубав Божија ако нису прожета ношом истином и љубављу је најбољи доказ да нисмо у правој истини и љубави. Једна је истина, а то је Господ наш Исус Христос и зато је Он једини могао да каже: Ја сам Пут, Истина и Живот. Све што није у Христу и што се није саживело са Христом, није се саживело ни са истином али се у исто време није саживело ни са љубављу. Зато је ђаво оличење мржње према истини, а мржња и истина су супротне. Лаж и мржња су једносушни као што су истина и љубав једносушни. Шта смо ти и ја, то сами себе да проверимо кроз Јеванђеље и Бога љубави. Свети Оци кажу да су ђаволи следбеници у лажи, а следбеници Господа Исуса Христа су у Истини. Опет понављам речи Христове: Познајте истину и истина ће вас ослободити. Лаж нас не може никад ослободити. Можемо се ми служити лажима али за кратко време. Што наш народ каже: У лажи су кратке ноге. Једног дана се то открива и постане толико јасно као што и истина када се открије она је јасна али знамо када се служимо истином шта ћемо добити, а знамо и такође, ако се служимо лажима шта ћемо добити. Нама се даје по ономе у чему јесмо. Даје нам се по делима нашим. Зато је и речено у Светом Писму да ћемо се својим делима оправдати али и да ћемо се својим делима и осудити. Господ наш Исус Христос је у исто време и савршена истина и савршена љубав. Ван Христа нема љубави и истине. Оне су у Њему неодвојиве као што је неодвојива зеница од ока. Ископај је и баци зеницу, не вреди ти око. Ископај око и баци га, не вреди ти зеница. Без истине љубав би била без вида. Без љубави истина би се спарушила и заувек умрла. Истина и љубав су свете, несаломљиви сасуд благодати Божије. Ко живи у истини и љубави он живи у благодати и обрнуто. Благодат је управо Господ наш Исус Христос. Душа која има истину, љубав и благодат, брзо се испуњава Богом и такав је човек испуњен Богом, а ко је испуњен Богом он нема зашта да трага. Нема потребе да за било чиме чезне јер је он у Христу и Христос је у њему. Понављам, када смо испуњени Богом испуњени смо свиме оним што је божанско, вечно и непролазно. Хришћанин значи ходити у истини. Бити сав у истини и бити сав од истине значи бити хришћанин. Сад опогледајмо. Ми се зовемо хришћани па видимо јесмо ли у овоме. Ако нисмо у истини и љубави нисмо прави хришћани. То двоје, истина и љубав, осигуравају човеку бесмртност и вечни живот. Без истине и без љубави, без вере, без наде нема вечног живота. Јер ако не верујем у вечни живот онда га нећу ни задобити. Ми верујемо у загробни живот: Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века. То је прави живот, онај будући који нама предстоји, браћо и сестре, али кога овде, живећи на земљи, ми треба да заслужимо. Све што овде не започнемо нећемо довршити ни тамо. Тамо се довршава оно што овде чинимо. Тамо се задобија оно што смо овде заслужили и оно чиме смо овде живели. Па зато, браћо и сестре, да се помолимо Богу и да се непрестано молимо Богу да нам Он помогне да живимо у истини и љубави Божијој. Када будемо живели у истини и љубави Божијој према Богу онда ћемо заиста живети у истини и љубави једни према другима. Све ми је лакше да волим Бога кога не видим али зато не могу да волим човека који је поред мене или хоћу да се истакнем изнад онога који је поред мене. Шта ти је онда то? То је гордост, егоизам, себичност, саможивост. Зато само онај који је у љубави он је у Бог. Који је ван љубави он је ван Бога и ван заједнице Божије али у исто време човек је такав и ван заједнице у међусобним нашим односима јер наши односи између једних и других се утврђују љубављу и истином Божијом. Зато служимо се истином. Истина није лака али је спасоносна. Лаж је лака али зато није спасоносна. Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић