Изразивши захвалност на одзиву и радост због поновног сусрета, отац Марко Јефтић у свом уводном слову истакао да се налазимо у времену у којем је фокус интересовања често скрајнут од Бога. У контексту важности Богопознања, подсетио је на учење Светог Григорија Паламе, Архиепископа солунског, који је од јеретика Варлаама заштитио учење о божанској нествореној светлости и енергијама којима је Бог засијао на планини Тавор и која ће осветлити сваког човека након поста, најдубље молитве и духовног подвига самоодрицања.

У свом даљем излагању, отац Марко је рекао да Богопознање није само знање фактографских података већ да је то однос који варира у једној предивној динамици знања и вере. У том ритму знања о Богу и вере у Бога можемо доживети Богоспознају, Васкрсење, тежити савршенству. Богопознање се не завршава овде, већ у вечности а ми тежимо личносном односу са Богом, стварању личносне заједнице са Богом кроз причешће и литургијски живот. Без тога је тај однос немогућ, јер како каже отац Марко, недостаје смисао, садржај и долази до измештања фокуса. Без самопознаје нема Богопознања и обрнуто али колико год да је лични подвиг у овом односу важан, не смемо заборавити да смо без заједнице безначајни и да нас Бог неће препознати ако нисмо део литургијског живота и заједнице.

Са жељом да узрастамо у пуноћи вере и да се уподобимо у лику Исуса Христа и Светитеља који су врлинским начином живота постали светли пример могућности и потребе Богопознања, отац Марко је завршио своје предавање а у наставку вечери окупљени верни народ је постављао бројна питања на које је одговарао Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић и јереј Марко Јефтић.