Хор Саборног Храма “Пресвете Богородице” је својим појањем украсио ток богослужења.
По благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Владике Јована, вернима се на прочитано 41. зачало Јеванђеља од Јована обратио старешина Светотројичког храма протојереј ставрофор Милић Марковић и рекао да:
„Највећи песник нашег народа говорећи о Господу каже пред Богом је цео свет ништа, пред Богом је ишта ствар велика, све мртво пред њим не креће се све опет живи до века. Ови стихови нам говоре о величини славе Божије али уједно и какав однос треба и ми да имамо према Богу. Налазимо се у најважнијим данима нашега спасења. Постили смо 40 дана. Данас прослављамо свечани улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим а пред нама је Страсна седмица – недеља Христових страдања која се завршава славним Васкрсењем. Ми који живимо у Цркви постили смо свих ових дана али циљ нашег поста тих 40 дана, знамо да је 40 број свети, узвишени, савршени али савршенство нашег подвига треба да нас доведе до савршенства нашег живота. То је Васкрсење. Када смо постили ми смо се припремали пре свега припремним недељама да имамо јаку жељу да се сусретнемо са Господом на који начин да се молимо на који начин да верујемо и то је била најважнија припрема. Свако ко је постио морао је осетити радост у срцу и души и душевни мир који се дарује свакоме ономе који своје срце отвори на куцање Христово. Од оваплоћења Божијег ми можемо да познамо Господа Бога само кроз ближњег кроз љубав са Њим и заједницу са Њим. Сви који живимо у Цркви знамо да то што чинимо: пост, молитва, дела, бдења, све то зовемо једним именом подвиг, али он није циљ сам по себи већ пре свега да можемо у другоме препознати само Господа Исуса Христа. Када препознамо самога Господа ми знамо да су Свети Оци то добро знали и тако нас научили. Јеванђелисти су то преузели од Бога и пренели свим генерацијама. Из Светог писма сазнајемо да ако неко хоће и крене у Цркву да принесе дар Господу и успут се сети да има нешто пртив свога ближњега, да остави тај дар испред и да се врати и измири са братом својим. Дакле поука је да на улази у ту свету заједницу док се не измири са ближњим јер само тако може приступити светом Причешћу. Данас када прослављамо Цвети ми се сећамо како се то десило, каква је лепота тог земаљског Јерусалима који се не може описати људским речима, а какав ће тек бити лепота Небеског Јерусалима а то је оно што нам говори свети Јован Богослов: „Оно што око људско не виде и ухо људско не чу то Бог припреми онима који га љубе.“ Ко то данас дочекује Господа? Најпре Га дочекују деца са највећом радошћу, истовремено и многи људи који у Њему препознају Спаситеља света. Видимо да се узбуни цео град. Господ је долазио у Јерусалим из Галилеје и раније, поготову на Пасху. То јесте посебан долазак јер је он Цар славе и улази као онај који ће судити свету. Истовремено ми видимо да они људи који се тако радују Господу Богу, они у њему препознају Спаситеља и они знају да им Он даје смисао живота. Саме речи: Осана, значе спаси Господе или дај Господе спас. То свима нама који живимо у Цркви треба да буде сваки дан једно мало исповедање вере да признамо Господа за Спаситеља јер другог спаситеља на небу ни на земљи нећемо наћи. Истовремено ми знамо да када Господ улази у Јерусалим, они који га дочекују показују верност према Њему. У данашње време то је најважније. Да не живимо онако као да Господ никада није долазио. Да му будемо верни и у добру и у злу. У искушењу да се молимо када нам је добро да се молимо када на је тешко. Савршена молитва је захвална молитва јер када Господу захваљујемо за све оно што је учинио за нас. Али хришћани морају да буду свесни једне чињенице, да преко Голготе се долази до Васкрсења. Можемо рећи да ако хришћанин живи по свим божијим заповестима, можемо видети да ће му други рећи да није успео у животу. Да није радио све оно што је потребно. Ми знамо да оно што је најслабије показаће се као најјаче. Наша вера јесте верност Господу, поуздање у Њега, исповедање увек и свагда да Он чини оно што је људима немогуће – могуће. Помолимо се Господу да можемо разумети значај данашњег празника. Да можемо да разумемо речи данашњег јеванђеља, али исто тако да можемо са Владиком Николајем Велимировиће поново рећи оне речи: „Ко се не задовољава малим добром, он верује и тражи веће. Ко се не задовољава са већим добром, он верује и тражи оно највеће. Ко се не задовољава са светлим лицем Истине, он тражи светлије лице Истине, а када пронађе најсветије лице Истине то је онај многоцени камен због кога човек све остави у овом животу уз њега се приљуби и који ће дати свима нама мисао живота и вечно постојање. Нека Господ учини да тако буде. Амин!
Беседа протојереја-ставрофора Милића Марковића, старешине Светотројичког храма у Крагујевцу
Након причешћа верног народа, Владика Јован је поделио свој Архијерејски благослов и иконице. Прослављање празника Цвети настављено је заједничком трпезом у просторијама парохијског дома у Старој Цркви у Крагујевцу.
протођакон Мирослав Василијевић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/8930-cveti-u-staroj-crkvi-u-kragujevcu#sigProId5c1cf52e3a