СВЕТЕ ЖЕНЕ МИРОНОСИЦЕ – ХРАМОВНА СЛАВА У ВИНЧИ

СВЕТЕ ЖЕНЕ МИРОНОСИЦЕ – ХРАМОВНА СЛАВА У ВИНЧИ

У другу недељу по Васкрсењу Христовом када се молитвено сећамо Жена Мироносица, 30. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму који је посвећен Женама Мироносицама у селу Винчи надомак Тополе.

Епископу су саслуживали архимандрит Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава, архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић, протојереји Остоја Пешић и Дејан Динић и ђакони Александар Бабић и Стеван Илић.

Чтецирали су господа Марко Нешић и Милан Михаиловић.

Појали су ученици богословије „Свети Јован Златоусти“ из Крагујевца.

После прочитаног јеванђелског зачала беседио је владика Јован:

„Христос Васкрсе, браћо и сестре. Налазимо се у другој недељи по Васкрсењу Христовом коју Црква назива недељом Светих Жена Мироносица, којима је и овај храм у коме се налазимо и Богу молимо посвећен. Ова недеља посвећена је оним женама које су из љубави према Богу Христу служиле му верно. Оне су заједно са Пресветом Богородицом делиле и бол и тугу. Због њихове љубави, оданости, искрености и жртве Господ их је наградио да оне буду прве веснице Васкрсења Христовог. Ми прослављајући ове жене Мироносице прослављама, заправо, Васкрсење Христово, а Васкрсењем Христовим просвећена је цела васељена. Ништа није тако зарадовало свет као Васкрсење Христово. Ништа није тако зарадовало род људски као долазак Христов на земљу. Долазак Месије, долазак Спаситеља. Васкрсење Христово јасно раздваја живот од смрти, љубав од мржње, веру од неверја, сигурност од страха и од сумње. Када је реч о сумњи то смо могли да видимо оне прошле недеље када се Господ јавио апостолима и Тома је изразио сумњу у речи једанаесторице апостола када су му рекли да су видели Господа. Када је Тома изразио сумњу, он је изразио сумњу у искуство Цркве, тојест у искуство тих једанаесторице апостола. Изразио је сумњу у Васкрсење. Томина сумња је једина благословена сумња. То је једина сумња која је добра за човека. Све друге сумње су болесне. То су духовне болести. Чим човек почне да сумња у Бога он почне да сумња и у другога човека. Тада човек не зна да стане у тој сумњи него га она све више обузима и узима и он све више и више сумња. Ко сумња? Онај који нема праве вере и онај који нема љубави. Ученици Христови непрестано су били уз Господа. Свуда су га пратили и слушали су Његову реч и гледали сва чуда која је чинио, али онда када је било питање живота и смрти, када је Господ био прикован на крст, они су се уплашили јер им је у том тренутку опала вера. Ако се сећате оног јеванђелског штива, када је Господ ишао по мору као по сувом, тада је апостол Петар мислио да види утвару, па кад је схватио да је Господ, он му рече, ако си ти Господе дај ми да и ја дођем по води до Тебе. Господ му рече да дође, и док је апостол Петар имао веру у Христа и док је гледао у Лице Христово он је ходао по води као по сувом, али кад је сметнуо поглед са лика Христовог он је видео буру морску и уплашио се и почео да тоне. Тада је повикао Господе спаси ме погибох, а Господ му рече, маловерни зашто посумња. Када нам нестане вере, браћо и сестре, онда нам нестане и љубави, а кад нема вере и љубави онда у породици нашој настане хаос. Настаје нетрпељивост. Настаје мржња и тако то настаје свугде, у Цркви, манастиру, држави. Све невоље нас сналазе због слабе вере, а Господ је рекао све је могуће онима који имају вере“, рекао је на почетку своје беседе владика Јован.

Сабрани народ овог дивног шумадијског села причестио се Светим Тајнама Христовим. На самом крају Свете Литургије славски колач пресекао је владика Јован пожелевши свим парохијанима овога места срећну храмовну славу. Сабрање је настављено свечаним славским ручком који је у оближњем ресторану припремила породица Горана Милисављевића.

Након ручка Преосвећени Владика Јован дошао је у село Божурњу, где је осветио земљиште и поставио крст за зидање новог храма посвећеног Светом Апостолу Павлу. Том приликом владика Јован обратио се окупљеном народу и пре свега заблагодарио Богу што се у толиком броју сабрао, а затим и и захвалио народу на њиховој жељи да ту саграде Цркву Божију. „Браћо и сестре, овим чином којим освећујемо ову земљу на којој ће се саградити нов Храм посвећен Светом Апостолу Павлу, ви се уврштавате у ред славних Немањића, Лазаревића и Карађорђевића који су зидали и подизали светиње. Други народи зидају зграде и небодере који ће једног дана нестати, али Црква Божија зида се за сва времена, па чак и ако је непријатељ сруши, не дај Боже, у свести народа остаје да је то место светиња“, између осталог рекао је владика Јован.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Житељи села Божурње, заједно са својим свештеником протонамесником Александром Петровићем угостили су свог владику са великом љубављу.

Ђакон Стеван Илић