У својој беседи владика Јован је рекао:

“У име Oца и Сина и Светога духа!

Браћо и сестре, Господ нас учи и у својим речима упућује да сваки ко верује у Њега има живот вечни. Свако ко верује у Њега прешао је из смрти у живот. Човек који има веру у себи много лакше подноси све невоље овога живота. Али не било какву веру, већ ону праву истинску и јеванђељску. Све што наиђе на на њега невоље, патње, искушења, у свему томе нам вера помаже да не поклекемо и не паднемо у очајање. Господ рекао да сваки који верује њему ће се и дати и да је све могуће оном ко има вере у себи. Вера је основ нашег живота јер ми вером усељавамо Бога у себе. Вера је наше апсолутно мерило и зато не приличи верујућем човеку да чини зло другоме. Кад је човек испуњен вером њему су и мисли усмерене ка добру и ка богу. Кад човек нема вере он не може ни својим мислима да влада. Ако немамо вере онда ћу на ми речи бити свакакве. Ако немамо веру онда немамо ни љубав.

Вера љубав и нада су три основне хришћанске врлине којима се ми хришћани разликујемо од других. Право је питање да ли ме негујемо ове три врлине или смо их затрпали свакодневним начином живота и овосветским бригама. Вера и нада су неодвојиве. Човек који има веру има у себи и наду. У њему стално одјекују Господње речи да Бог толико заволе свет да је и Сина свога дао да да сваки који верује у њега има живот вечни. Љубав о којој нам Господ сведочи је божанска љубав која не престаје. И зато нам свети апостол Павле сведочи да ће престати и вера и нада али да ће љубав вечно остати. Заправо и вера и нада неће престати већ ће добити своје испуњење.

Божанска љубав је толико велика и о томе нам сведочи целокупан Домострој спасења. Бог постаје човек, рађа се од пречисте Богородице, живи са нама у овом свету трпи пљување, страдање, шамарање, разапињање и све то заради љубави према човеку. Господ то чини зарад сваког човека. Љубав покрива и мноштво грехова. Истинска љубав омогућава нам да и непријатеља сместимо у срце своје. Љубав је пре свега жртва за другог. Сви знамо колика је љубав родитеља према деци али замислите тек колика је љубав бога према човеку. Много већа него што мајка и отац могу волети своје дете. Из љубави према нама Син Божији примио је Крст на себе, и то не из мора ја већ из чистог човекољубља. Из своје љубави Господ није дошао да суди свету већ је дошао да га љубављу спасе. Управо та љубав господња позива нас на веру. Вером човек усељава Бога у себе, и што више вере имамо све више је Гог у нама. Све више живимо Христом и Христос живи у нама.

Вера у којој сам данас више пута говорио, није ништа друго до осуда наших сопствених грехова, препознавање наше грешности и прихватање другог човека онаквим какав јесте. Ми као хришћани позвани смо да прихватимо своју грешност и да се трудимо да будемо бољи. Ако нам неко укаже на наше грехе треба то са љубављу да прихватимо и на тај начин покажемо смирење поистовећујући се са Христом.

Нека вас господ благослови и нека сваком од нас дада не осуђујемо брата свога, већ да спознамо свој грех како би вером нашом и човекољубљем Божијим били спасени.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована