У ствари, Црква је непрекидни Духовдан, Дух Свети је стално у њој као бескрајна животворна сила. И он непрекидно силази кроз сваку Свету Тајну, кроз сваку свету врлину, кроз свако Богослужење, кроз свако „Господе помилуј“, кроз сваки христочежњиви уздах.
На сам дан празника Силаска Светог Духа на апостоле у недељу 4. јуна 2023. г., свештенство и верни народ дочекали су Преосвећеног Владику Јована испред владичанског двора и у литији су ушли у храм, где је служена Света Архијерејска Литургија, у којој је Преосвећени Владика у својим арипастирским молитвама, призвао благослов Божији и благодат Духа Светог и Животодајног на верни народ. У наставку Литургије служено је вечерње Недеље Педесетнице, приликом којег је Епископ изговорио три молитве пред сабрањем верних који клече. То су молитве које узносимо Богу са покајањем, у којем ћемо живети до следеће Пасхе. Приликом читања тих молитава верни народ и свештенство су плели венце од траве и цвећа.
На крају се Преосвећени Владика обратио вернима речима: „Срећан празник, браћо и сестре. Ово је велики празник, када је са неба сишао Дух Свети и просветио апостоле и просветио целу Васељену. Празник, који се још назива, рођењем Цркве Христове. Ми данас нисмо имали велику беседу, јер Литургија је највећа беседа и да молитве које смо данас чули, заиста, то су молитве које додирну, или би требало да додирну наше срце, у којима се моли, да Господ пошаље благодат Духа Светога, да нас Дух Свети чува, води и руководи. Ми данас, као и увек, треба да се молимо Богу Духу Светоме, да се Он усели у нас. Када се Дух Свети усели у нас, онда се у нас усељава све оно што је Божанско, а излази све оно што није божанско. Нама треба Дух Свети да нас освети, просвети и да нас научи. Треба нам Дух Свети увек, а посебно у данашњем времену у коме живимо, да нас води и руководи. Ми живимо у времену, неразумевања, у времену помешаних, помућених језика, у времену борбе да се влада језиком. Зато, данас, замолимо Бога Духа Светог, замолимо Свету Тројицу, да се Она усели у нас, како бисмо чували свој језик. Чували га, да не говори оно што не треба, али, да сачувамо свој језик и као своје писмо, јер видимо да је оно, наше писмо, данас обезвређено. Ми верујемо у Бога, ми верујемо у Цркву Христову, ми верујемо у просвећење Духа и да се молимо да Господ просвети – непросвећене, да уразуми – неразумне, и када дођемо у такво духовно стање, онда ће нам све бити благословено, све ће нам бити срећно. Нека је срећан празник. Бог Вас благословио!“
Протојереј Срећко Зечевић