ОСВЕЋЕЊЕ КРСТОВА ЗА НОВИ ХРАМ ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ ПАРАСКЕВЕ У НЕМЕНИКУЋАМА

ОСВЕЋЕЊЕ КРСТОВА ЗА НОВИ ХРАМ ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ ПАРАСКЕВЕ У НЕМЕНИКУЋАМА

У суботу прву по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ шумадисјки Г. Јован је у поподневним часовима, у храму Светих апостола Петра и Павла у Неменикућама, освештао крстове за храм Преподобне матере Параскеве, који се такође налази у овоме селу.

Епископу су саслуживали архијерејски намесник космајски, протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић и декан Православног богословског факултета у Београду протојереј др Зоран Ранковић.

У својој беседи Епископ је рекао: "Нека је срећно и Богом благословено ово освећење Крстова које смо осветили за нови манастир, за нови храм, преподобне матере наше Параскеве у Неменикућу. Данас смо осветили ове Крстове и они ће бити ускоро постављени,а сваки је крст круна сваке куће, а тим пре круна Цркве Божије. Крст је знак нашег распознавања и знак коме ми припадамо. Наш благочестиви српски народ је говорио "без Крста ни преко прага". Нема, како кажу свети оци, од чега се силе демонске тако плаше, као крсног знамења. Јер Госпд је на Крсту победио смрт, победио ђавола, приковао је наше грехе, и за њих је Крст страшило, а за нас је Крст украс, лепота, за нас је Крст знак нашег припадања. И зато је Господ и рекао да ко не узме Крст свој и не пође за Њим, не може бити Христов ученик. Носити Крст свој је, да тако кажем, и дужност свакога од нас, свакога крштенога. Господ не тражи од нас да носимо Његов Крст, Његов је Крст за све нас, Он тражи да носимо наш свакодневни крст, односно, да носимо све оно што нас у току тог дана снађе. Ми људи, будући да смо слаби, често клецамо и под нашим свакодневним крстом, али Господ је сила, Господ је моћ, и ми када носимо крст наш са блаодарношћу, када носимо крст у смирењу, онда Крст узме па нас носи браћо и сестре. Зато Крст и стављамо на Цркве и храмове, стављамо на наше куће, носимо га на својим грудима, јер носећи Крст ми се штитимо. Не смемо да се крстимо, да тако кажем, механички, увек када се прекстимо и када стављамо крст на своје чело треба да се сетимо да је на крсту Господ разапет, и да је Он нас највише загрлио преко Крста. И ми морамо ићи преко крста у своје распеће да се распињемо са Христом Богом, а онај ко то чини он са Христом и васкрсава. Нека је срећно и благословено ово освећење Крстова, нека Господ помогне свакоме ко се буде прекрстио пред овим Крстовима када буду уздигнути на куполу Цркве, и знајмо да када призовемо име Божије, име Крста, бићемо спасени. Бог вас благословио".

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након освећења Крстова за нови храм, за све присутне уприличена је трпеза љубави.