Епископу су салуживали: архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, игумана манастира Тресије јеромонах Серафим, јеромонах Јован (Прокин), јеромонах Марко (Марковић), протођакон Иван Гашић и ђакон Бојан Миленовић.

Након прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени Владика обратио се сабраном народу рекавши:

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, данас прослављамо празник Рођења Светог Јована Крститеља, празник пророка за кога је сам Господ наш Исус Христос рекао да се међу рођенима од жена није појавио нико већи од Јована Крститеља, а најмањи у Царству Небеском, већи је од њега. Знамо колика је духовна величина била Светог пророка Јована. На њега је, као што рекох, указивао и сам Господ наш, на њега су указивали и старозаветни пророци и заиста је велики био. Он је био велики у вери, био је велики у подвигу, био је велики у љубави, али и велики чувар Правде и Истине Божије. Али, Господ каже да најмањи у Царству Божијем већи је од њега. Шта то значи? То значи, браћо и сестре, да онај који стекне Царство Небеско он ће имати већу величину на небу него ли што је имао Свети Јован овде на земљи. Важно је да нагласимо да овде трудећи се да задобијемо Царство Небеско, јер онда знамо да ћемо задобити све то још овде на земљи. Али, ако се не трудимо за то Царство Небеско, него се само трудимо за оно што је земаљско, изгубићемо оба света, и овај краткотрајни свет и онај непролазни. Свети Јован Крститељ је заиста, како кажу Свети оци, врхунац старозаветних пророка и праведника. Сви старозаветни пророци и праведници су кроз векове наслућивали и предосећали лик долазећег Спаситеља Господа нашега Исуса Христа у овај свет. А, он је не само имао да пророчки дар за вид, у напред и за будућност, него је удостојен као представник свих праведника и пророка целога Старога завета, да лично види и сусретне се са Христом. Он који је толико велики, али је имао толико смирења и знао је ко је Господ Исус Христос, он се сам питао како да слуга положи руку на Господара. Осећао је, браћо и сестре да је Он човек и да као човек стоји пред Богом. Зато и каже да није достојан, а Господ му говори да остави то сада, јер треба да испунимо сваку правду. И ми треба да се трудимо да испунимо правду, али Правду Божију, а онај који испуњава правду Божију, тај неће испуњавати своју правду, већ се са благословом и смирењем прихватити правду Божију. А правда је Божија једина правда, браћо и сестре. Све наше људске правде се не могу упоредити, јер нико не зна човека ни шта је у човеку до сам Бог. Е зато је Божија правда права правда и она дели награду и онон друго, ако се не испуњава. Зато треба све оно што је Божије да прихватимо и да се трудимо да се у нама остварује. Јер док се год Божије у нама остварује, онда се неће у нама остваривати оно што је људско и што зна да буде и свађалачко и гордо и сујетно, него ће се испуњавати воља Божија. И заиста, у цркви, манастиру, држави, породици, где нема реда и поретка, то је све осуђено на пропаст. Где нема смирења, ту нема ни љубави, нема ни вере ни наде. Јер, смирење је темељ свих хришћанских врлина. Ето и Свети Јован пророк, који је тридесет година провео у пустињи, и када му је речено да напусти пустињу да изађе у свет и да проповеда јеванђеље, шта је урадио? Прихватио је то као благослов и постао то што је постао. Без благослова не би ми који смо хришћани смели ништа ни да урадимо. Зато би Свети оци рекли да хришћанин без благослова не сме ни да умре. А, благослов, шта је благослов? То је благодат Божија, браћо и сестре, а ми се благодаћу Божијом спасавамо. Спасавамо се милошћу Божијом, спасавамо се љубављу Божијом.

Свети Јован Крститељ је носилац свих подвига новозаветног човека као хришћанина. Он први проповеда да је Господ наш Исус Христос истинити Бог али и истинити човек. Он страда, жртвује свој живот као сведок правде и истине Божије у пуноћи откривене у Христу и због тога бива посечен од цара Ирода. Правду је чинио и правдом је живео и истну је рекао Ироду, али је оно што је телесно Ироду било важно уместо оно духовно, и он није хтео да послуша пророка Божијега и зато га посекао је. Али он није посекао пророка, посекао је самога себе. Тако сваки човек који зло чини било ком другом човеку, он у ствари чини зло себи, јер не можеш да нанесеш зло другоме, а да претходно ниси нанео зло самоме себи, а онда када овлада зло у нама, онда човек и чини зло.

Данашњим празником прослављамо рођење онога који нам наговештава Спаситеља нашега Исуса Христа. Зато треба њему молитвено да се обраћамо да и нама буде заступник и молитвеник пред Богом. Зато треба и да се радујемо што имамо пред собом диван узор за наш живот. Који узор? Узор, можда, недостижан за већину од нас, али има људи, Хвала Богу и у нашем времену у ком живимо, који живе сличним животом Светог Јована Крститеља. Има и данас праведника међу роду људском. Да нема праведника не би ни ми постојали. Има људи у сваком нараштају, па и нашем, који понављају собом и у себи тај подвиг како се подвизавао Свети Јован. Свети Јован Крститељ је не само узор већ и наш путовођа ка Господу Христу. Он је први који је почео да проповеда оно што је и сам Господ Христос почео да проповеда “Покајте се, јер се приближило Царство Небеско”. У покајању је преображење. Где нема покајања нема ни спасења. Својом проповеђу о покајању Свети Јован је први који је указао на Спаситеља и онај који је припремао срца слушалаца који су га слушали за сусрет са Христом. Пустиња која се спомиње јесте благословено место за онога који жели пустињачки живот, али по благослову, и тамо одлази не да би се ослободио од другога, онога поред себе, него да би се још више везао са Богом. Да би се молио и кајао и то је благословено место. Али човек од те благословене пустиње може да направи пустош, а пустош је сасвим супротно, то су у ствари душе човекове неиспуњене Господом Христом. Немамо ли Бога у себи ми смо у највећој пустоши, односно у празнини. Такве душе су безблагодатне. Јер само веза душе човекове са Христом чини душу плодородном. А, нама је Бог дао душу да плодове стварамо, а не да уништавамо. Душа испуњена Христом је испуњена сваким Божанским добром. Замолимо Бога и Светог Јована Крститеља да нам подаре покајање. Јер српском народу треба покајање, треба подвиг, треба вера. Господ нам даје снаге и моћи да пребродимо сва искушења, а сва искушења долазе највише од нас самих. Јер, ако искушење и дође од другога, то само Господ жели да провери да ли смо ми у вери. Зато треба да се молимо и да духовно сазревамо”, закључио је Епископ Јован.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након свете Литургије, под манастирским липама, одржан је програм где се присутнима поздравним речима обратио председник ГО Сопот Живорад Милосављевић, а у самом програму учешћа су узели: глумац Милан Босиљчић, хор музичке радионице ОШ "Цана Марјановић" из Раље. Присутнима се представила и Ликовна колонија “Неменикуће 2023”, Центар за културу - Сопот.

Ова манифестација у манастиру Тресије завршава се програмом који ће се, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржати у порти цркве неменикућске 12. јула, на Петровдан, а која носи назив “Дани Милована Видаковића”.

Након програма за све присутне уприличена је трпеза љубави, коју је припремило братство ове свете обитељи.

ђакон Бојан Миленовић