После прочитаног јеванђелског зачала преосвећени владика Јован се обратио верном народу беседом: „У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, данас наша Црква прославља великог угодника Божијега, великог подвижника и великог молитвеника светог Атанасија атонског. Свети Атанасије је заиста у себи поседовао плодове Духа Светога о којима данас говори Св. апостол Павле у прочитаном Апостолу, а то су љубав, радост, мир, дуготрпљење, уздржање, благост, доброта, вера и кротост. Благо том човеку који живи оваквим хришћанским врлинама. Свети Атанасије није само једну од ових врлина одржавао него је управо испуњавао све ове врлине и испуњавајући их заиста је остаовио велике плодове. Плодове којима се и ми данас хранимо, браћо и сестре. Плодове који сведоче управо о једном таквом угоднику и светитељу Божијем Атанасију, који је живео толико векова пре нас. Када је Свети апостол Павле набрајао плодове Духа Светога на крају каже да за такве нема закона. Који закон може бити већи од ових врлина и који закон може да оправда или да осуди таквог човека који поседује ове врлине? Нема тога закона који је изнад ових хришћанских врлина као што нема ни закона изнад ових блаженстава о којима данас такође говори Св. апостол и јеванђелист Лука које је изговорио Господ на гори блаженства. Када испуњавамо ове хришћанске врлине и живимо по њима онда се Дух Свети усељава у нас и ми у ствари живимо Духом Светим, а све оно што живи Духом Светим је свето. Нема те силе, ни ђаволске, која би могла да обесети ту светост Духа Светога и зато кроз ове врлине и заповести јеванђелске ми усељавамо Духа Светога. Зато се ми и молимо и говоримо Господу: „Дођи Душе Свети и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте…“. Заиста, браћо и сестре, све оно чега се дотакне Дух Свети је исцељено и очишћено. Као што рекох, овим божанским украсима био је украшен и свети Атанасије атонски. Због његове кротости и смирења био је љубимац свих својих вршњака. Чак и његови вршњаци су га препознали да је он тај дар Духа Светога и да ће Дух Свети управо водити и руководити светог Атанасија. Имате тамо једно предање у његовом житију где каже како су његови вршњаци, када су се играли, проглашавали некога за цара, некога за војводу…, а светог Атанасија су прогласили за игумана. То је било назначење да ће он постати игуман. Постаио је игуман најстаријег манастира, Велике и свете Лавре Атанасија Великог на Светој Гори. Када је свети Атанасије завршио школе тога времена и стекао многа светска знања није се тиме задовољио и није осетио пуноћу у себи. Није се осетио да је испуњен благодаћу Божијом и плодовима Духа Светога него је, трагајући за Духом Светим, Христом, Јеванђељем, за Црквом, све је то оставио и упутио се у Свету Гору. Тамо је отишао код једног врло строгог духовника коме је био послушан до смрти. Није се свети Атанасије бунио што му тај духовник неки пут и, нелогично за наша схватања, задавао послушања него је само сагињао главу говорио: Нека је благословено. Ми данас кажемо човеку да уради нешто, а он тера по своме. То значи да такав човек није испуњен Духом Светим. Дух Свети смирује човека, а дух ђавољи и људски нас узнемирава и стално уздиже говорећи нам да будемо оно што у ствари нисмо, а човек без Духа Светога је ништа. Зато и свети Апостол Павле каже: „Духа Божијега не гасите у себи“. Када се угаси Дух Божији у нама онда проговори онај наш дух, проговори онај наш его и гордост. Проговори наша сујета и такав човек сматра да нема потребу да слуша било кога. Свети Оци кажу да када некоме дајеш савет, а он на те савете каже: „Јесте оче али ја мислим другачије“- престани да му дајеш савете. Јер док си му ти давао савете он је већ свој его и гордост укључио да одговори да има своје мишљење. Не брани нама Бог да имамо ми своје мишљење и не треба да ми будемо једномишљеници али ако моје мишљење мене не приводи Богу онда ме неће привести ни људима. Горд човек не само што неће Бога него неће и другог човека поред себе. Када је свети Атанасије отишао у Свету Гору саградио је манастир и та Лавра носи његово име до дана данашњег. Био је игуман али каже да је више био послушник него игуман. Питали су га како се тако понаша као послушник, а он је одговорио: „Зато што моја братија мене слуша и ја хоћу да послушам њих“. Могао је свети Атанасије због својих врлина да се стави изнад али не, он је у темељ свога живота ставио смирење и на том смирењу градио све хришћанске и јеванђелске врлине. Свети Јован Златоусти каже да када је Господ хтео да сгради велику грађевину од врлина Он је у темељ те грађевине ставио смирење. Немамо ли смирења не вреди нам ни молитва. Немамо ли смирења није нам ни права вера; Немамо ли смирења , немамо ни љубави, немамо ни наде, јер смирење је управо тај темељ нашег надзиђивања, нашег уздизања и нашег усавршавања. Свети Атанасије је живео богоугодним животом и усавршавао се у свим овим врлинама о којима сам говорио. Пун благодати Божије, он се удостојио да му се јави Пресвета Богородица која чудотворно изводи из камена воду. Шта се то догодило? Манастир је осиромашио. Нису братија имала ништа да једу и сваки је отишао на своју страну. Остао је сам свети Атанасије у тој својој Лаври па кад је видео да му је братија отишла крене и он да напусти Свету Гору. На том путу га сретне Пресвета Богородица. Он онако погружен у тугу што оставља светињу и што је братија изашла на путу га сретне једна жена и пита: „Куда ћеш Атанасије?“ А он збуњен, откуд жњна у Светој Гори. Пита: „Ко си ти?“ Она му каже: „Ја сам она којој си ти манастир посветио“ – Лавра је посвећена Благовестима Пресвете Богородице. „Ја сам она којој си ти посветио твоју обитељ. Ја сам мати Господа твога“. Атанасије још увек не верује, збуњен. Пита је поново и каже: „Ја знам да и ђаво може да се претвори у светлог Анђела како би некога преварио“. Да би га она уверила да је Богородица и да би му вратила веру и поуздање затражи од њега да удари у стену својим штапом. Он удари и стена се распрсну и извор потече. Када је хтео да се захвали Пресветој Богородици она беше за њега невидљива. Схватио је да је то знак да не сме да напусти свој манастир. Вратио се у манастир кад, гле чуда, сви амбари препуни жита у изобиљу. Позвао је своју братију рекавши: „Дођите да се насладите благодаћу и даром Пресвете Богородице“. Ево видите, браћо и сестре, како Бог награђује свакога човека који му верно служи. Видите и како Мајка Божија, која има тај дар од Бога, награђује оне који се њој обраћају и моле, чине и испуњавају оно што је Пресвета Богородица молила и желела, а она је тражила да чинимо оно што нам каже да чинимо. Сећате се свадбе у Кани галилејској. Рекла је учините то и чудо се догодило. Зашто? Зато што је вера била јака, а тамо где је вера тамо се и чуда дешавају. Људи су поверовали и од воде је постало вино. За наш људски разум некако то не можемо да схватимо. Ако имамо јаку јеванђелску веру и ако живимо том вером и претварамо је у дела Христос каже да је све могуће ономе који има вере.

Зато, браћо и сестре, имајмо на уму овај живот великог угодника Божијег, светог Атанасија. Имајмо на уму и молимо се и будимо искрени, поштени и смирени. Неће нас оставити Мајка Божија. Молиће се она своме сину за нас али треба да јој се молимо. Да вапијемо јер је она наша заступница и молитвеница пред Богом. Не можемо очекивати да нам Мајка Божија чини добро ако се ми њој не обраћамо и ако се њој не молимо. За такво обраћање њој нам не треба неко образовање ни неко школовање. Може свако да научи оне четири речи: „Пресвета Богородице спаси нас“. То можемо, браћо и сестре, да понављамо били на путу или на послу или на било којим обавезама. Не заборавимо Мајку Божију, а она неће нас заборавити. Молимо и светог Атанасија, великог угодника Божијега, да се он моли за нас. Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Преосвећени владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић