На Литургији су појали Србски православни појци.

У оквиру Литургије Владика је венчао младог теолога Стефана Михаиловића и његову изабраницу Тијану.

После прочитаног јеванђеља, Епископ се обратио верном народу речима:

„Браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан и нека је са срећом нашим младенцима Стефану и Тијани који су пристали и желе да живе у брачној заједници. Заједницу је Бог створио и зато је човек дужан да доприноси да заједница узраста. Наши младенци су данас пристали да живе у заједници и да тако изграђују Цркву Божију. Радујем се што су наши младенци данас у брачну заједницу ступили кроз Свету Литургију. То је оно исконско изграђивање заједнице. Све тајне у Цркви увиру у Свету Литургију и извиру из Свете Литургије. Зато нека је благословено ово наше сабрање на Светој Литургији и нека сте благословени децо кроз Свету Литургију. Ми смо се данас сабрали на Литургији у којој је сва благодат Божија и у којој је Богочовек Христос. Литургија је најсветије дело Бога и људи. Бог ништа веће није могао дати људима од Литургије. Она сабира непролазно Царство Небеско. Литургија освећује онога ко учествује у њој. Учествује а не присуствује. Позвани смо да горимо Светом Литургијом али да водимо рачуна да нас Божански огањ не спали а то се дешава ако немарно и одсутно присуствујемо тој Служби. Учествовати на Литургији значи припремати се за Свето Причешће и причестити се. Све мимо тога је пуко присуствовање Литургији. Учествујемо ако пратимо радње, слушамо молитве и дајемо целога себе да би Господ дао целога себе нама. Не грешимо се о Литургију због своје немарности и аљкавости. Литургију служимо сви заједно и зато је неопходно да целим својим бићем уђемо у светињу над светињама а не само својим телом. Кроз Свето Причешће ми примамо Христа и тада се Дух Божији усељава у нас и уводи нас са осећањем светиње у Литургију. Литургија тражи да јој предамо целога себе али да избацимо себе из себе да би смо уселили Бога у себе. Све док имамо ега у себи ми смо онда испуњени собом. Тада нисмо испуњени Духом Божанским него духом својим. Тај нас дух баца на све стране и тада смо свуда, само нисмо на Литургији. Када је Дух Божији у нама он нас сабира. Онас чисти од нечистоте као што се и молимо. Да ли сте размишљали пре доласка у Цркву имамо ли нечистоте или смо тек овако пошли у Цркву. Пре доласка на Литургију увек нам треба припрема да би нас у духовном смислу уздигао на небо. Да би нас се дотакла литургјска светиња неопходна нам је вера. Много губимо када не учествујемо у њој. На свакој Литургији се јавља Бог где претвара хлеб и вино у тело и крв Христову. Ако ми не осећамо да кроз причешће примамо самога Бога онда само присуствујемо Литургији. Црква нас призива на будност на Литургији и на преиспитивање своје вере. Ако не живимо по вери онда не усељавамо Бога у себе. Црква нас позва да видимо да ли носимо Литургију у себи јер тако носимо Бога у себи. Вапимо као што нас поучава данашње јеванђеље – Господе спаси ме. Бог нам поручује ако се уплашимо да се не бојимо. А шта више треба уплашеном човеку. Страх изазива много што шта сем сумње. Апостоли су видевши Господа посумњали, мислили су да је привиђење али Бог позива Светог Апостола Петра да хода по води. Међутим убрзо почиње тонути због маловерија. Али ту је Господ који пружа руку. Испружена рука Божија се појављује и на Литургији јер држећи се за Христа не могу нас одувати ветрови страсти. Живот свакога човека је као лађа на мору. Док је море мирно све је у реду али када дођу валови онда је то проблем. Зато нас Црква позива да стражаримо над собо јер ако не стражаримо, потонућемо. Тонемо ако немамо вере а ако нема истине онда лутамо. Често се служимо неистином и оправдавамо себе. Права истина је Христос који је тај пут који нас води кроз веру у вечност. У Цркви је лађа живи Бог који је прави крмарош. Зато смо позвани да имамо поверење у Бога је он нас призива к себи. Тражи се одговорност од нас да би изграђивали заједницу. Не требамо се уздизати јер заиста нисмо достојни да Господу приђемо али он нас непрестано призива и овакве какви јесмо али да му приступимо са страхом, вером и љубављу. Запитајмо се имамо ли веру да је то заиста Христос са којим се причешћујемо? Запитајмо се имамо ли љубави у себи да изграђујемо и доприносимо Цркви кроз узиђавање као живо камење. Зато пазимо да нас не захвати нека олуја која ће нас пољуљати. И ви драги младенци чувајте брак угледајући се на Христа. Брак тражи велика одрицања. Верујем да сте спремни да се жртвујет једно за другог јер у томе је сврха живота. Истинска жртва је љубав Христова. Нека вам је срећна и благословена брачна заједница. Нека нам је срећно ово сабрање браћо и сестре да се сабирамо да се учимо. Знам да научим друг али себе, е то мало теже. Најтеже је научити себе. Победити себе то не можемо без благодати Божије. Зато и долазимо на Литургију да се сједињујемо у једно да би кроз заједништво победили све оно што нас одваја од Бога“.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На Литургији су се причестили младенци и верни народ са децом. Трудом надлежног свештеника Милорада Михаиловића, који је младожењин отац, и његове породице, приређена је трпеза љубави у сали парохијског дома.