Беседећи верном народу, Владика Јован је рекао да:

“У данашњем прочитаном Апостолу се каже: „Браћо, јачајте у Господу и у сили и моћи његовој, обуците се у силу и свеоружије Божије, да би сте се могли одржати против лукавства ђаволског.“ Лукавство ђаволско је опасно. Како кажу Свети Оци да ђаво зна се обуче и у светитеља само да би некога обмануо и да би некоме одузео веру. Да би тај поверовао њему лажном анђелу а не оном анђелу кога смо задобили на крштењу – анђелу чувару. И заиста човек може да се одржи против овога само ако има силу божију. Може да се одржи само онај који истински верује у Бога и који је спреман за веру и за живот. Читајући Житија светих видимо да су највише страдали светитељи који нису хтели да се одрекну вере. Одрећи се вере, значи одрећи се Бога а то значи одрећи се вечности са Богом и живота са Богом. Ако узмемо у обзир сва искушења све муке и недаће, болести, патње које нас сналазе с једне стране и нашу људску немоћ и слабост са друге стране онда ћемо заиста схватити да ми нисмо у снази нити у моћи да се боримо против свих искушења која на нас наилазе. Разна су искушења: она која Бог допушта и кад их допусти не значи да нас не воли. Жели да види колико смо јаки у вери. Зато треба да их прихватимо као благослов а не да хулимо на Бога што нам јао искушења. Прихватимо то као благослов и молимо се и Господ ће то видети као нашу веру и чврстину. Видеће да нисмо млаки већ да смо врући. Тада ћемо схватити да нам је потребна помоћ Божија и да је апостол Павле заиста у праву када нам саветује да јачамо у Господу и сили и моћи Божијој. Ако човек не јача у сили Божијој, онда мисли да јача у својој сили. Која је та сила и моћ људска када смо какао каже Св. Јустин Ћелијски, слабији од комарца. То је у ствари једно безумље веровати о себи да ја могу све. Које је то безумље да кажем да знам и да ја не морам ништа да проверавам. Не треба ништа да погледам да видим да ли сам у праву, да је моје знање исправно.

Како се у ствари јача у Господу? Јача се испуњавањем силом Господњом. Сила Господња се налази у вери, светим тајнама и врлина, заповестима Божијим, јер свете врлине нису ништа друго до свете тајне продужене кроз цео живот. Опет нас овим саветом апостол Павле саветује да морамо бити спремни да се облачимо у свеоружије Божије и морамо бити спремни јер не знамо с које стране ће ветар да дува. Ако стојимо постајано, нека га нека дува с које год хоће стране. Бити постојан , значи бити постојан у вери, делима, жртви, молитви, посту, бдењу, одрицању себе и свога ега, од гордости и сујете. Сујета је страшан грех. Ко има сујету, запловио је у све могуће грехе. Зато треба нам да будемо будни кроз цео свој живот и да схватимо да кроз те примљене силе Божије које примамо у самом рођењу у самом крштењу, које примамо кроз свете тајне и врлине то значи да када имамо силу Божију у себи имамо је у души, уму, савести и срцу. Отуда јача се у Господу када се у ствари живи у Господу. Ти значи стално. Живимо док дишемо док куца срце и треба да знамо да живимо док живимо у Господу. Живе и они који не верују у Бога али какав је њихов живот. То они само знају када би хтели да признају себи а о оном другом животу, немају појма. Зато се људи и плаше смрти. Смрт није баш ни лака. Једног мог калуђера на самрти питају доктори да ли се плаши смрти, а он каже да се не плаши, већ да се само плаши својих непокајаних грехова. То је могао да каже човек који је заиста живео у сили и моћи Божијој.

Ако живи човек у ономе што је заиста Христово, он онда јача у Господу. Постаје божански јак и свепобедник када се потпуно обуче у Христа, живећи непрестано њиме и непрестано њему и ради њега. То треба да схватимо да је наш живот овде ради Бога. А кад је ради Бога онда је и ради нас. Бог нам је дао живот, нисмо га ми сами себи дали. Добијамо живот кроз оца и мајку али не без благослова Божијега. Зато родитељи греше када кажу да дете није ничије ни Божије већ само њихово. Зар нема примера да виде како нестају деце пред очима родитеља и да се поуче примером и да се моле Богу да их очува? Зато апостол Павле каже да све може у Христу који му моћ даје. Кад ми ту моћ и помоћ тражимо од Христа онда можемо све. Ако се уздамо у своје положаје, звање, знање…не знам шта, онда смо у обмани. Што важи сва светог апостола Павла, то важи и за све светитеље да јачају у Господу али важи и за све нас хришћане. Сви светитељи тврде да су Христови, а ми смо јаки Богом а не собом. Човек јача у Христу по мери своји јеванђелских трудова. Што више човек испуњава заповести Христове јачи је у Господу јер непрестано расте из силе у силу. Сила Господња даје му све више моћи да све ревносније испуњава заповести Божије и да све ревносније улаже себе у Господа. Врло важно је да знамо да је нама хришћанима, Христом дато све. Како каже апостол Павле: „Што око не виде и ухо не чу и у срце човеково не дође, то даје Господ онима који га љубе.“ Да волимо Бога, једни друге и у тој љубави и вољи да се трудимо, јачамо, помогнемо да се мењамо а не само да кажемо да јачамо али смо стално на том истом нивоу. Зато Свети Оци кажу да проверавамо сваки дан у чему нам је прошао. Јесмо ли у ичему исправили себе у односу на претходни дан или нам је сваки дан исти. Када размишљамо о томе јесмо ли ишта учинили данас боље него јуче, онда стражаримо над собом. Значи да испитујемо и проверавамо себе у супротном идемо од данас до сутра. Наш живот не значи од дана до дана, од месеца до месеца, од године до године, наш живот значи до тренутка, јер после можда неће бити тог тренутка. Зато апостол Павле каже да је сад време спасења. Нисмо господари свог живота. Не знамо кад ће нас Господ позвати. Ако стражаримо и ишчекујемо долазак Господњи онда ћемо се мењати трудити се да будемо бољи људи.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након одслужене Литургије Владика Јован је поделио свој Архијерејски благослов и иконице присутнима.