По прочитаном апостолу и јевандјељу дана, Епископ се беседом обратио вернима рекавши:

“Свети апостол Павле даје дивне савете хришћанима и моли их да живе достојни Бога који их призва у своје Царство и славу. Живот ван Богочовека је недостојан човеку и то оног правог човека, тј. хришћанина. Ако наш живот није по Богу и у Богу, онда наш живот није достојан по нашој вери, по учењу и по Јеванђељу, јер у човеку увек владају видљива и невидљиве силе греха и зла. Само живот по Богочовеку и у Богочовеку и ради Богочовека, како кажу Свети Оци, достојан је човека. Све што је ван Богочовека није достојно ни Бога ни човека. Само такав живот даје човеку божанску истину и он не лута. Само је једна божанска истина а то је Господ наш Исус Христос који је рекао: „Ја сам пут, Истина и Живот!“ У ствари једна једина истина постоји. Ми тражимо многе истине на различите начине покушавајући да оправдамо себе јер не идемо за Христом, за истином Јеванђелском. Живот по Богу даје човеку и правду Божију. Тада човек неће живети по својој правди а још мање да је намеће другоме. Тај живи по Богу у љубави, јер је Бог љубав. Ко тако живи незамисливо је да има мржњу. Ко љуби Бога љуби све што је Божије, а на првом месту човека. Ко има љубави, он неће да се горди, у њему нема сујете ни нарцисоидности, јер љубав све човекове недостатке удопуњује. Ко живи по Богу, њему је Господ обећао живот вечни. Кад човек живи по Богу, он већ овде и сада предокуша живот вечни. Најбоље можемо да осетимо кроз свету Литургију. Литургија је живот вечни и Царство Небеско. Зато познавати Литургију значи знати шта је Црква а ко зна шта је Црква зна шта је и Литургија. Литургија сабира све крштене хришћане и позива на Трпезу Господњу. Литургија је Трпеза Господња коју је он поставио још на Тајној вечери пред своје страдање. Христос је себе поставио на ту трпезу која се никада неће дизати. Благо оном човеку који је у Богу и по Богу и који прилази да се нахрани са те божанствене Трпезе Телом и Крвљу Христовом тј. Причешћем. Зато је Господ и рекао: „Ко једе Тело моје и пије Крв моју тај има живот у себи. То можемо да посведочимо вером и животом у тој вери. Ми вером ходимо како каже ап. Павле али вером уносимо Христа у себе. Зато стално треба да преиспитујемо своју веру. Ако немамо праве вере онда ћу бити само за себе. Лепо је да према свима треба да имамо љубави али ако било кога ставимо испред Бога онда нисмо хришћани и не разумемо ни шта је вера ни шта је љубав. Зато је за хришћанина правило над правилима и закон над законима како кажу Свети Оци живети достојно Бога. То значи хранити васцело своје биће Богом. Хранити га хришћанским врлинама и Светим тајнама, божанским тајнама и врлинама Јеванђелским. Неко ће рећи да није лако живети Јеванђелским врлинама али зато треба да се трудимо и тражимо помоћ и Бог ће нам помоћи. Тај човек који живи по Јеванђелским врлима доживљава Бога као душу своје душе. Као срце свог срца, као савест своје савести. Ако не живимо тако, савест нам је помућена а онда не умемо да разликујемо добро од лошег. Ко има чисту савест, он прво има Бога у себи и за сваку своју мисао и осећање, човек увек треба прво да пита себе: Је ли оно достојно Христа Бога? Да ли су моје речи, мисли и дела достојне Христа Бога. Ако не пропитујемо себе онда ћемо далеко да залутамо. Себе не преиспитује онај који је пун себе. Онај који није испунио себе Богом, испунио је себе собом али и оним који је против Бога, а он је онда против човека па и против њега. Зато стално треба да себе преиспитујемо да ли су наши поступци достојни Бога? Да ли би ту могло бити шта Божије у мени? Зато ап. Павле каже: „Испитујте Писма.“ Јер Писмо је дато за поуку. Све ћемо наћи у Светом Писму. Ако Јеванђеље није наше огледало, заборавићемо и наш лик како изгледа. Само у чистом огледалу човек види своје право лице. Ако на огледало напада прашина онда види само своју силуету. То значи да је човек позван и призван да се чисти и да се каје. Човек је позван и призван да буде са Богом и никако ван Бога. Такав се живот по Богу води најбоље у Цркви која је Тело Христово а ми удови. Када у организму оболи један орган сви органи састрадавају и тако треба да буде у нашој заједници. Када страда један човек то треба да осетимо сви и да се молимо за тог човека који страда. Зато је наш живот по Богу једино могућ у Цркви ако по Цркви живимо и Цркву слушамо. Црквом влада Дух Свети, зато док смо у Цркви ми смо у благодатном дејству Духа Светога. Примамо благодат Духа Светога и молимо се: „Дођи и очисти нас од сваке нечистоте и спаси душе наше. Амин.“ Такав живот одводи људско биће из царства греха и срама у Царство Божије. Литургија је предукус Царства Божијег које почиње већ овде и сада. Када је човек оптерећен бригама које и нису бриге он не може да се тргне и врати Богу. Мислећи да може све сам човек не схвата да га не би проблеми ни снашли. Искушење је због не будности опхрвало човека. Зато пословица каже, једна је мука научити а три муке одучити се. Где је Бог ту је Царство Божије. Ми смо царски синови и деца божија. Сви смо позвани у њега. Нико нас не присиљава да уђемо у њега. Бог нас не приморава он нам само нуди а наша је слобода одаберемо хоћемо ли ићи у царство светлости или таме. Човек који се повремено сети Бога, не може да се сабере. Он је расејан. Он никоме не припада. Зато имамо ону дивну молитву која каже: „Расејани ум мој сабери Господе!“ Ако га не саберемо и не упућујемо ка Богу онда ћемо бити све раслабљенији и болеснији. Живети по Јеванђељу Христовом значи сав живот свој живети управо по Јеванђељу. У њему ћемо наћи одговоре за све само ако хоћемо да слушамо. Послушности нема без молитве, без смирења и без вере иначе ћемо и Јеванђеље читати као обичну књигу. Јеванђеље је књига на д књигама и наука над наукама. Шта онда тражимо нешто веће, већ ону науку која нам је изложена. Помолимо се Богу да нам Бог помогне да се владамо по Богу да се владамо са свим како треба. Где је Бог ту је љубав. Не смемо ништа да нам предстоји Христу. Зато Свети Оци кажу: „Све за Христа а Христа ни за шта!“ Ако тако мислимо и тако се молимо онда у нама има радости. Кад дођу невоље и страдања нећемо поклекнути. Нећемо моћи да кажемо не живи ми се више. Нисмо ми сами себи дали овај живот већ Бог. Нисмо ми дошли на овај свет по својој вољи већ по вољи и промислу Божијем а исто тако са њега и отићи али је исто тако важно да ли смо у овоме свету живели по Богу или нисмо.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након причешћа верног народа, Владика Јован је поделио свој Архијерејски благослов и иконице присутнима.