Његовом Преосвештенству саслуживали су архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, јеромонах Јован (Прокин), јереј Иван Антонијевић и ђакон Александар Ђорђевић.
Чтецирали су: Влада Степовић, и Никола Марковић.
За певницом су били оци: Немања Младеновић и Александар Мирковић са верним народом.
У наставку свете литургије Преосвећени се обратио верном народу речима да Господ у Јеванђељу каже за себе да: „Не можете ништа без Мене чинити“. Ништа добро без Бога не можемо чинити. Јер Христос је тај чокот, и ако ми нисмо на Христу, онда ћемо се као лозе осушити. Лоза из чокота црпи своје сокове она расте узгаја и доноси плодове. Ако нисмо на Христу наш је живот промашен. И човек без Бога не може чинити никакво добро ни племенито дело. И ако нам се ове речи Христове чине прејаке, ми такође требало би да знамо да Господ није имао обичај да говори преувеличавано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових. Зато Господ у данашњем Јеванђељу каже: „Ја сам истински чокот и Отац је мој виноградар.“ Сваку лозу која не рађа род одсеца је а сваку која род рађа чисти је да више рода донесе. Ми никаво добро не можемо чинити мимо Христа и насупрот Христа јер је Он власник, Христос је давалац надахнитељ свакога доброга дела. И Он даје моћи и силе и своје снаге човеку да и човек може чинити добра. Бог је тај који оспособљава људе да чине добро и да чине та дела хришћанска, та дела милости. Хришћанство је победа над грехом смрћу и ослобођење од греха и од смрти. И не само то него и добијање вечнога живота. Ако смо накалемљени на Христа а ми се на Христа накалемили у светој тајни крштења онда се стално кроз остале свете тајне стално накалемљујемо и ми се сви више везујемо за Христа. А све то ко може дати човеку и да ли човек може да да другоме човеку? Не може. То једино Бог даје а никада човек. Зато се треба браћо и сестре уздати у Бога а не у себе и у своје моћи. Наше су моћи слабе. Када смо у Христу и са Христом онда и моћи наше постају јаке. Апостол Павле каже: „Када сам слаб онда сам јак“. Како то човек слаб? Ми знамо када смо слаби здравствено онда нисмо способни ни за каква дела. Апостол Павле каже када сам слаб да чиним зло и да мислим о злу онда сам јак, онда ми Господ даје снаге зато што ја желим да се борим против зла у себи на првом месту. Дакле браћо и сестре треба да се уздамо у Бога а не у своје моћи и зато апостол Павле каже: Такво поуздање у Бога имамо кроз Христа и у тој ствари зар се човек може поуздати у човека? Наша способност да савладамо грех и смрт јесте да задобијемо тај живот вечни. Дакле браћо и сестре, тај живот вечни даје нам Бог. Тај живот вечни не може да нам да човек, не може да нам да ни отац ни мајка, него сам Бог нам даје живот вечни. Шта ту човек може сам од себе или сам по себи? Зар је човек довољан самоме себи? Нажалост има и таквих људи који мисле да су довољни самоме себи. Довољно је што мисли да има и што поседује, таман то били и дарови. Дакле, браћо и сестре то да је човек довољан самоме себи то је највећа обмана човекова, шта човек може да да ако нема силе Божије у себи? Дакле, горди човек управо је тај човек који мисли да је довољан самоме себи. И као што често говорим такав човек не прима никакве савете. Он априори одбија савете. Човек по себи није способан да учини никакво добро дело. Без Бога можемо чинити само зла дела, али добра без Бога не можемо чинити. Зато је за необлагодаћене људе Христово Јеванђеље само слово. Слово књига односно мртва књига. Само када се Дух Божији дотакне духа људскога онда човек схвати да само са Богом и уз Бога све чини што је добро. Човек сам по себи не располаже духовним силама, али уз Бога и са Богом човек располаже. Шта је Господ казао када је послао Апостоле да проповедају? Ево дајем вам силу своју да стајете на скорпије и на сву силу вражију и да ништа не може да вам науди. Ма како ми мислили да поседујемо у себи нешто браћо и сестре. Не само да ми са Богом добијамо силу Божију него добијамо и расположење, и радост. Ми данас прослављамо великог угодника Божијег Светога Серафима Саровског. Он је цео свој живот накалемио на Христа и он је сав свој живот претворио у Христа и у молитву. За њега је Христос радост, зато је његов поздрав када се поздрави са било ким: „Христос Васкрсе радости моја“. Дакле без Христа ми не можемо да будемо радосни. Или је та радост коју имамо без Христа лажна радост. Данас се радујем сутра тугујем. Предајмо се Богу, али не онако да се не трудимо ни за шта, и када се предамо Њему да кажемо: „Господе ево ти мојих мисли ја не могу да владам њима“. Ево ти мојих речи и ево ти целога себе, и зато у сваком богослужењу ми чујемо: „Сами себе једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“. Онај који не предаје живот свој Богу он живот свој даје себи. Даје себи право да каже: ја сам себи дао живот. Треба стално призивати име Божије, мислити на Бога, а када човек мисли на Бога онда ће мање да живи на себе, гордога и сујетнога. Нека нам Господ помогне и нека молитве Светога Серафима Саровског помогну да схватимо да ништа не можемо чинити добро, али да са Христом можемо чинити све оно што је добро. То је оно што свети Јустин Ћелијски каже: човек има толики распон да може учинити таква добра, да му се и Бог може задивити, али исти тај човек може да чини таква зла, да га се и ђаво може постидети. Погледајте колики је тај распон у нама, само је важно на шта себе усмеравамо: да ли ка добру или ка злу, да ли ка смирењу или ка гордости? Да славимо Бога и Бог ће прославити нас.
Бог вас благословио.“
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована
У наставку свете литургију, у предпразништву Богојављења Господњег, Преосвећени је причестио верни народ Телом и Крвљу Господа Исуса Христа, као залог будућег вечнога живота.
ђакон Александар Ђорђевић
