Чтецирали су: Никола Марковић и Ђорђе Милутиновић.

За певницом је био јереј Иван Антонијевић са верним народом.

По прочитаном Јеванђељу Преосвећени се обратио верном народу да не постоји ништа ни на небу ни на земљи да би се упоредило са Христом и да замени Христа. И не само да замени Христа него би било штета упоређивати било шта са Христом макар то била и истина, и љубав коју осећамо, и друго, све то ако не води порекло од Христа Господа оно је и штетно за човека. Познати Христа истински и сазнати шта је Он и ко је Он и шта доноси човеку и роду људскоме то је знање које човек са радошћу претвара у свезнање. Јер ако познајеш Христа и живиш са Христом ти си испуњен свезнањем, јер нема ништа веће од Христа. Христос све зна а човек мисли у својој гордости да зна боље него други. Искуство светих људи сведочи да право Христопознање представља свезнање. Јер када човек позна Христа како треба он сазна све шта му треба и за овај свет и за живот у свету и у овоме и у ономе. Ако немамо Христа у овоме свету у коме живимо нећемо га задобити ни у другоме свету. Зато треба да упознамо Христа и зато треба да упознамо себе. Једино је Христос могао да каже: Ја сам пут истина и живот. Све је то без Христа мало, или ништа да би се могло бити циљ и смисао живота. Христов човек све сматра за трице, као Апостол Павле. Зато он све даје од себе да би Христа задобио, јер је то једина вредност у овоме и ономе свету. Дакле све то апостол Павле сматра за ништа. И тек када је спознао Христа, он је тек видео да до тада ништа није знао. Али, када га је обасјала светлост Христова, он се сав предао да живи у светлости Христовој, он себе није видео, он је видео само Христа јер је само Христом живео. Од тада је себе сматрао богатим човеком, а све дотле видео је да је сиротиња драга браћо и сестре. Када та светлост Христова обасја човека, и када човек живи у тој светлости, онда светлост Христова сву таму из њега изгони, кад човека обасја светлост Христова он тек види себе да је живео у тами. Ниједно знање без Христа је тама јер таква знања нас не воде ка Христу. Дакле, браћо и сестре када та светлост Христова обасја човека, он схвата и разуме оне Христове речи да је Христос светлост која просвећује свакога човека који долази на свет. Само треба да се припремимо за светлост Христову. Сваки човек који је крштен је у светлости Христовој. Дакле, браћо и сестре када је апостол Павле се сусрео са светлошћу Христовом у њему се све преврнуло, све се преобразило у њему од врха до дна, од те светлости он је као што знамо ослепео, али када је прогледао он је сву истину у Христу угледао. Зато је најважније за човека браћо и сестре задобити Христа. Христос се нама нуди, даје, али нас не приморава ниједнога од нас. Хоћемо ли примити Христа, живети Христом?, то нас Господ не приморава. Зато човек треба да буде у светлости, да би разликовао светлост од таме, јер кад човек има светлост Христову у себи, у њему нема таме, њему је све јасно, он се просветио Христом, осветио се Христом. Зато када задобијемо светлост Христову, то је оно што се од човека никада не можемо узети. Све оно што се може задобити, знање, богатство, све то људи могу узети од човека, Христа нико не може да одузме човеку до он сам. Он је то благо у пољу када човек нађе то зрно блага, он иде и купује то поље, јер зна ако задобије то зрно блага, да ће то благо да расте у њему, и да ће он оплођавати, да ће он расти, калемити, дакле добије ли Христа, човек је добио све оно што је људском бићу потребно и на земљи и на небу, изгубимо ли Христа у овом животу изгубићемо га и у ономе. Све за Христа, а Христа ни за шта, каже свети Јустин Ћелијски. Гордом човеку ништа не вреди говорити, никакве савете давати, он је себе обзидао у својој гордости сујети, он чује шта му кажеш, али да прихвати гордост то не да. Зато што је гордошћу истерао Христа из себе. Дакле, браћо и сестре ако задобијемо Христа задобијамо све што смо изгубили, па чак и оне особе које смо волели све смо ми онда и људе и љубав коју смо давали, срећу коју смо изгубили, све то без Христа ништа не значи. Нема ли Христа у љубави то није љубав, није то жртвена љубав која се жртвује за другога, као што се Христос жртвовао. Знајмо да са Христом ми живмо у највећем благу, а без њега и шта смо имали и имамо све губимо. Зато што рече свети Јустин Ћелијски, све дајмо за Христа али Христа ни за шта. Најбеднији је човек без Христа, али је зато најбогатији човек када Христа носи, а када носи човека он је онда Христоносац, и онда ништа не може да се прилепи за тебе што ће да те одврати од Христа. Нашим трудом, повигом, постом да задобијемо Христа. Њега треба стално задобијати. Све треба то разумно да чинимо. Нека нам Господ помогне да можемо и ми да кажемо као Апостол Павле, да је су све трице, мекиње без Христа, а да смо са Христом најбогатији људи, и овога и онога света.

Бог вас благословио.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије, Преосвећени је причестио верни народ и поделио иконице у знак на молитвено сећање и сабрање, у ове дане када прослављамо јављање Тројичнога Бога на реци Јордану.

ђакон Александар Ђорђевић