Чтецирао је Владан Степовић, а за певницом су били оци храма Светога Саве.
У наставку свете литургије Његово Високопреосвештенство обратило се верном народу речима:
“Из данашњег Јеванђеља чули како је Господ једном приликом у суботу ушао у синагогу, и видео је човека који је имао суву руку. Фарисеји су мотрили на Христа да ли ће исцелити човека. Јер су они често пута рушили суботу, али су се позивали када је било у њихову корист. И заиста Господ је исцелио овога човека, оздравио га је, и постала му је сува рука здрава као и друге. У овом догађају видимо Христову милост и сажаљивост са једне стране, и несажаљивост и немилост фарисеја према човеку са друге стране. Као што рекох, фарисеји су формално поштовали суботу, али када је у питању њихова корист они то нису чинили. Христос који је Господар суботе и то фарисеји знају и то их је мучило. Они су суботом мерили Господа Христа. Не само што га мере, него га и опадају. Они својим човекољубљем мери суботу човеком, чудесним делима, и испуњује суботни дан, тако што чини добро. Нема дана у години а да ми не треба да чинимо добро. Увек треба да чинимо добро, како то рече Апостол Павле: добро чините а зла се клоните. Да би фарисеје уразумио Господ Христос говори да је субота човека ради а не човек ради суботе. Они су пуни злобе према Христу, и зато га питају да ли треба чинити у суботу добро? Да ли ваља лечити?... Ваља добро чинити човеку суботом који пати страда, али и у остале седмичне дане. Требало је исцељење овог човека да умиљењем и радошћу да исцели душе њихове од злоће, опаке болести. Фарисеји осуђују Христа, и не само што га осуђују, траже да га убију. Дакле, браћо и сестре богоборачка злоћа иде до безумља. Када се испуни злобом његовом безумљу нема краја. Он не бира начине, ни начине него само да зло спроводи што више. Но, Исус како се каже у Јеванђељу, дознавши за то уклони се одатле. Да ли се Христос уплашио ових фарисеја што су га осудили? Није. Да ли је имао страха? Не браћо и сестре, већ из жеље да спасе управо њих од тог последњег душегубног лека и овим нам Господ даје диван пример, да и ми треба да се побринемо да ако неко хоће да нам учини неко зло да покушамо да избегнемо, не само зато што ћемо себе спасити него што ћемо помоћи и њему да он не учини грех. Зато браћо и сестре треба да се поучимо из Јеванђеља да увек треба добро чинити, или онако како каже апостол Павле: добро чините да вам се не досади. Добра никад доста, а зла пакости и мржње и једна кап је много. Дакле, да се молимо Богу да нам Бог помогне да имамо ту осетљивост према сваком човеку, пре свега који страда и пати. За ове фарисеје је закон био важнији него оздравити човека. Када се човеков ум помрачи онда он ништа више чисто не види. Пред таквим умом све је мрак. И зато морамо да се молимо да нам Бог помогне да очистимо свој ум како би умом могли да схватимо оно што је најпотребније да задобијемо живот вечни.
Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
Ђакон Александар Ђорђевић
https://xn----7sbabaxczeus5aovz2a8c4ria.xn--c1avg.xn--90a3ac/vesti/item/9809-sveta-arhijerejska-liturgija-u-hramu-svetoga-save-na-aerodromu#sigProId35a9fcf96f