Зидине мастира и шумски честар те вечери показаше се као гнезго најтоплије и најскровитије у коме се имала збити велика и натприродна тајна, тајна тешко спознајна, узвишена и надчовечанска. Она која се родила по плоти, заиска да постане бесплотна, да се поново роди, да се поново окупа у бањи поновног крштења, да убели хаљине своје душе и спреми се за Женика Царства Небескога. И природа се покоравала нестварном догађају који се имао збити, те вечери међ зидинама манастиира, под омофором своје матере игуманије, имао се родити још један земаљски анђео, опасати се силом и оружјем истине, кацигом спасења и одећом непропадљивости. Имала се родити још једна монахиња.

Звук звона просломио се међ драчким брдима, најављујући долазак Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског Господина Јована. Вечерњим богослужењем началствовао је високопреподобни архимандрит Петар Драгојловић, игуман манастира Пиносаве, а у молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Господина Алексеја (Богићевића), епископа хвостанског, викара Његове Светости патријарха српског Господина Порфирија, свештенства, свештеномонаштва и монаштва како наше Богом спасаване епархије, тако и других епархија и то Митрополије дабробосанске, Епархије крушевачке, Епархије браничевске, Епархије бачке и Епархије жичке, али и бројног народа који је испунио порту храма.

На речи вечерње стихире Недеље о Блудном сину „Похитај да ми отвориш очинско наручје...“ отпојане устима нашег Митрополита Господина Јована, млада искушеница Анђела, скривено чувана под омофором своје матере игуманије Јелене, из припрате храма приступила је Царским Дверима, поклонивши се икони Спаситеља Христа и лику Превете Богородице, павши ничице на земљу мртва за овај свет који у злу лежи, показавши послушност Спаситељу Христу трократним подавањем ножица (маказа) руком митрополита Господина Јована, постриже косу главе своје и доби монашко име Ангелина. Те вечери, у ред Војске Небеске, која за Вечност ратује, би убројана још једна монахиња, причешљена сестринству манастира Драче.

Како то бива, новопострижена монахиња, а и њена игуманија добиле су поучну реч од нашег Митрополита Господина Јована, који им је указао на тешкоће монашког пута, озбиљност онога на шта су се заветовале, али и на значај послушности и смерности монаха, о томе колико је то битно да би монах уопште могао да напредује. Данас је пошла монашком стазом, рекао је Митрополит, али треба на тој стази да се и одржи, јер је дуга и заморна, кривудава, пуна неравнина, али монах је обуо обућу хитрости, опасао се силом Христовом, и у руке своје узео мач, а што је бројаница која стреле хита ка нечастивоме, понављајући речи „Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешну!“.

Давши поуку новој монахињи, Митрополит Г. Јован је позвао Господина Алексеја, епископа хвостанског, да се као духовник ове свете обитељи обрати монахињи Ангелини и њеној старици. Епископ Алексеј, како то само он уме, кроз осмех, очима сијајући очинску љубав и бригу, неисцрпно дајући срцем својим себе, рекао је монахињи Ангелини да он не зна да ли може да је утеши, тежак пут је изабрала, али добар пут. Тихо и охрабрујуће указао јој је да пут којим је пошла, он већ дуго корача, њена игуманија такође, митрополит такође и све их муче исти проблеми, непомјаник напада, покушава да смете монаха, али наше је да се не дамо, да будемо чврсти. Том приликом, као поуку од срца даровану, испричао је причу о Светом Антонију Великом и његовом виђењу како непријатељ (ђаво) долази у манастир са разним даровима (помислима) и дарује монахе, као вашарски продавац, тезга је ту, пијаца је отворена, али наша слобода је да ли ћемо прихватити такве дарове или ћемо се окренути ка Вечној Светлости и храбро се противити његовим варљивим сплеткама.

На крају сабрања уприличено је послужење и трпеза љубави за све присутне.

Сутрадан, на сам празник Свете и равноапостолне Марије Магдалине, служена је Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Господин Јован, Митрополит шумадијски. Митрополиту су саслуживали јеромонах Неофит (Кимпанов), служашчиј манастира Драча, протојереј-ставрофор Зарија Божовић, умировљени старешина Саборног Светоуспењског храма у Крагујевцу, протојереј Срђан П. Тешић, парох шумарички, јереј Ненад Милојевић, парох крагујевачки, протођакон Иван Гашић, уз чтецирање ученика крагујевачке богословије, а у молитвеном пристуству, монаштва и бројног верног народа.

Након прочитаног јеванђелског зачала, вернима се богонадахнутим речима очинске беседе обратио Његово Високопреосвештенство Гоподин Јован, рекавши:

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Радује да је Светој Чаши приступио велики број верног народа, сјединивши се кроз Свету Тајну Причешћа са Васкрслим Господом, а тако постајући сателесници Христови и причасници Вечнога Живота.

Након литургисјког сабрања уприличена је трпеза љубави за све присутне, зготовљена љубављу сестринства манастира Драча.