Чтецирали су: г-дин Владан Степовић и Никола Марковић.
У поучној беседи Високопреосвећени се обратио верном народу:
“Браћо и сестре, данас чули Јеванђелску причу да је Господ наш Исус Христос будући да је огладнео и видео смокву и дошао до ње, али на њој није било рода. Дакле, овде је Господ рекао једну доста страшну реч рекавши јој да од сада никада не буде рода на теби. И чули смо како се апостоли задивили да се смоква осушила. Зашто је Господ пришао смокви? Зато што је била сва у лишћу. Код смокве прво иде лишће па онда иду плодови. Зато је Господ пришао смокви и рекао да не буде рода до века. Браћо и сестре Господ је често чинио чуда, и она су увек била на добро, и на корист људи јер ниједно чудо није учинио да би некога казнио. Него да би људи видевши чуда Божија још више веровали у њега, осим када је овом приликом казнио смокву. Господ је на смокви тражио плода, а тамо није било плода. Дакле, браћо и сестре свака твар тим пре и човек у овоме свету има свој благодатни циљ и има своје назначење. Назначење смокве је да рађа смокве, назначење анђелима је да служе Богу. Назначење човеку је да се човек уподобљава Богу. И то морамо стално имати на уму за шта нас је Бог назначио за шта нас је Бог створио. Не испуњава ли своје назначење, а свака твар одузима се благодат од творца значи да човек не сарађује са Богом. Богочовек је дошао у овај свет да све врати том божанском назначењу. Да останемо у том назначењу а не да пођемо ка назначењу и да оставимо и окренемо леђа Богу. Господ једини зна назначење свакога створења и сваке ствари. Он има моћи свакоме човеку да силе и снаге да испуни своје назначење. Ако човек мисли да испуни своје назначење на основу силе и моћи не може без помоћи Божије јер ми браћо и сестре ниједно добро не можемо без помоћи Божије и благодати Божије. Тако је пример ове данашње смокве. Смоква је намењена да служи човеку а човек Богу. Сада можемо поставити питање како човек служи Богу? Човек служи Богу кроз веру и зато и данашње Јеванђеље каже да је све могуће ономе који има вере да уствари та вера која приближава Богу и да је вера та којом човек усељава Бога у себи. То значи да човек свим својим бићем, мислима, срцем, служи Богу и да живи Богу. У противном све се ово суши ако се не уподобљавамо Богу. Не само да се суши него пресахну ти божански извори са којих ми црпимо то своје божанско биће, то је Господ Христос и наше Јеванђеље. Када човек заборави да испуњава своје назначење онда човеково биће бива незаливено, а знамо да све што посадимо ако не заливамо усахнуће. Незаливено небеском росом благодати Божије и то све се суши и пресахне. Човек без вере у Христа има изглед човека али не и дела која треба да има. Апостоли се чуде како смоква слуша Господа? Бесловесно дрво, море, реке слушају Бога, а човек разумно биће и словесно биће често не слуша Бога. Апостоли се кажем томе чуде, а Господ им одговара: “Ако имате вере све што узиштете у молитви верујући, добићете”. Молитва је свемоћна када долази од вере, која човеково биће сједињује са Богом, Јер ми када се молимо ми разговарамо са Богом. Што више осећамо присуство Божије у нама молитва бива све усрднија. Осећамо то благодатно дејство. Дакле, браћо и сестре на такву молитву Бог одговара. Прво када молимо морамо да тражимо оно што је нама најпотребније. Иштите, тражите молите прво за Царство Небеско и правду његову а све ће вам се другом додати. Нека нам Господ помогне да се поучимо примером смокве са служимо Богу и ближњему. Јер ако служимо Богу послужићемо и ближњему, јер ако не служимо Богу не можемо да послужимо ни ближњему.
Зато имајмо увек на уму да Господ стално чини чудеса, и да би схватили и разумели чуда. Али да би ми схватили и разумели чуда нама треба вера. Тамо где нема вере тамо нема ни чуда, тамо човек не осећа присуство Бога. А ми крштени, чланови Цркве који се причешћујемо исповедамо, верујемо, ми треба да верујемо да Господ чини чуда ради нас и нашега спасења.”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У наставку свете литургије Високопреосвећени је причестио верни народ Телом и Крвљу Господњом и заблагодаривши Богу на заједничкој молитви.
ђакон Александар Ђорђевић
