Васпитање деце је тема којом се др Влајко Пановић стручно бави годинама уназад, кроз држање школи родитељства, које се тичу породичних тема. Прве такве школе родитељства одржао је за запослене на Војномедицинској Академији пре две деценије. Др Пановић важи за једног од највећих српских стручњака у области лечења болести зависности и решавања кризе савремене породице. У том домену је у оквиру Дома здравља „Ристић“ био покретач саветодавног рада за породице зависника од психоактивних супстанци, а стручну сарадњу на том пољу је имао и са манастиром Ковиљ, радећи на пројекту „Земља Живих“.
Након поздравног слова јереја Милоша Јелића, др Пановић је своје обраћање започео говором о породици: „Нема већег удара на државу од ударца на породицу. Држава се брани споља и та организација је веома јака. Но, веома мало напора се улаже да се држава одбрани изнутра. На том плану се разара. То сведочим одговорно својим радом. Вашу пажњу ћу усмерити на брак као основ целе породице. Када је Господ створио Адама, створио га је од праха. Тако је човек сличан Богу, али сличан и земљи. Жена је направљена од човековог ребра, са леве стране. Она подупире, чува грудни кош, то јест срце мужевљево, како би он издржао у свим искушењима. Једино тако видим успешан брак – када једно друго подржавају и чувају се. Међутим, сваког дана сведочимо да је брак све само не то. Брак се претворио у ринг – супружници се не помажу, него ратују међусобно. У тој причи највише страдају деца. Када будемо говорили о васпитању деце, видећемо колики је утицај родитељског међусобног односа на њих“.
Доктор Влајко Пановић је говорио и о проблему непознавања супружника, чак и после великог броја заједнички проведених година у браку: „Имате случајеве да супружници живе паралелне животе у кућама. Живе, а не познају се. Разводе се после тридесет година брака, јер се нису упознали. Ово говорим из свог искуства, јер се свакодневно суочавам са овим великим проблемом. Реч је о неспремности да делимо своје потребе са другим поред себе. Основ добре породице јесте хармонија, а не правда. Данас смо сведоци да се много више људи бави истеривањем правде и грешака оног другог, него што се тежи хармонији. У целој причи се рађа велики промашај – осуђивање. Зато, предлажем свима да добро запамтимо следећу реченицу – разумевање је важније од осуђивања“.
Након предавања су уследила питања, чиме је завршено друго предавање у оквиру овогодишњих Великогоспојинских свечаности.
Истичемо да ће у оквиру свечаности, при Саборном храму бити одржано још једно предавање:
14. септембар у 18:00 часова: „Коме Црква није мајка, томе Бог није Отац“ – предавач: др Растко Јовић, редовни професор на Православном богословском факултету у Београду
ђакон Лазар Марјановић
