На почетку Свете Литургије изврешено је мало освећење храма.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља верном народу обратио се Високопреосвећени Митрополит беседом:
“У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре желим заједно са свима вама да заблагодарим Богу што смо данас осветили ову обновљену Цркву и гледајући је како је умивена, како је обучена у најчистије рухо, не могу да се отмем мислима и да се сетим у каквом сам стању као епископ шумадијски затекао ову цркву овде. Затекао сам се јао напуштену мајку, затекао сам је заиста у једном стању, као да сами зидови плачу што се нико није сетио да их обнови, да допринесе нешто. Богу хвала све бива у своје време, па је вероватно и ово требало да буде у ово време. Такође, желим да заблагодарим свима онима који су своју љубав према овој цркви, који су свој иметак, који су одвојили од свога и даривали и материјално и финансијски да овај храм засија у свој својој лепоти. Он је сада обновљен, он је данас освећен, али браћо и сестре као што сваку кућу не вреди да окречимо ако ћемо да је занемаримо, него морамо да је одрђавамо. Тако исто и овај храм, ако га не будемо одржавали, ако не будемо у њега долазили, ако се не будемо у њему сабирали на светим богослужењима, ако се не будемо исповедали и причешћивали, онда ће се вратити у стање које споменух малопре. Браћо и сестре, да се овде у овом храму срећемо са живим Богом, невидљивим али свуда присутним, да се овде у овоме храму сретате једни са другима, да гледате лице једни других, да разговарате. Да разговарате са Богом кроз молитву, да тражите оно што вам је најпотребније. А шта нам је најпотребније? Спасење, браћо и сестре. Господ нам каже у Светом Јеванђељу “Иштите најпре Царства Божијега и правде Његове, а све ће вам се друго додати”. Овде да се мирите једни са другима, овде да загрлите једни друге, и да у овоме храму да примите благослов Божији и да тај благослов пренесете на своје домове. У дому где има благослов Божији, тај дом ће и напредовати. Тамо где нема благослова Божијега, тај дом неће напредовати. Зато и јесте нама Цркву Бог дао као Тело своје, и храм који је симболика управо Тела Христовог. Нама је Бог све дао, дао нам је себе, не може више од тога браћо и сестре. Бог нам се дао да се стално обнавља у нама и да се сједињујемо са Њим преко Свете Тајне Причешћа. Браћо и сестре, шта ће човеку више него ако има Бога у себи и ако живи по Богу и ако живи са Богом браћо и сестре. Човеку не треба ништа ако је испуњен Богом, браћо и сестре, а ако није испуњен Богом онда је тај човек празан. Такав човек се стално мучи да нешто оствари, то је наравно добро, али све што стичемо ван Бога неће бити благословено. Све оно што стичемно у име Бога биће благословено и то ће бити за вечност. Још једном желим да искажем радост за овај обновљени храм, надам се да нећете престати да долазите у овај свети храм. Ова прича о обновљењу храма баш се уклапа у данашњу јеванђелску причу о талантима коју смо овде чули. У овој причи смо чули како је један господар пошао на пут па је поделио својим људима дарове. У овој причи ми видимо како Бог не дели људе према њиховим земаљским добрима, него дели људе на основу тога на шта они употребаљавају добра која им је Бог дао. Ако је неко примио од Бога мало, па је удвостучио дар Божији и у оној најмањој мери Бог ће примити његов дар са похвалом. Слузи који је добио пет таланата, па је умножио још десет таланата и предао господару своме, господар му каже “Слуго верни и добри, у маломе си ми био веран над многима чу те поставити, ући у радост господара својега”. Има ли лепших речи од ових? То је хришћански да мислимо да све што смо стекли није само на основу неких наших заслуга, већ је то дар Божији. А онај човек који је примио један таленат, мислио је да је Бог неправедан што је њему дао један а другоме пет. Тог човека који је осудио Бога, Бог назива злим слугом. Данашње Свето Јеванђеље нас подсећа браћо и сестре да треба да размишљамоу чему проводимо свој живот, шта радимо са даровима Божијим. Нема човека без дара Божијега. Човек мора душу своју да чува, јер Господ каже “Шта човеку вреди да цео свет задобије, ако душу своју изгуби?” Они који мисле да све сами стичу собом, такби и губе душу. Неки људи мисле да им је довољно да имају све само док овде живе и да им је довољан само овај живот, без икакве моралне обавезе такви људи су и према другима. Не тиче их се да ли неко други има да једе, вашно је да они имају. Када нахраниш другога који нема, нехарнио си Христа, брате и сестро. Затварамо се браћо и сестре све више у себе, у свој кућу. Не видимо да ли гори комшијина кућа, битно је да наша не гори. Свет је, браћо и сестре, једна неизмерна арена живота. Никоме браћо и сестре није дато све, али оно што нам је дато треба да чувамо. Рекох, дат нам је живот, не да га преспавамо него да чувамо као зеницу окга свога јер једнога дана ћемо полагати рачуне. Ту неће помоћи да ли је неко владика или свештеник или било ко други, Бог ће гледати шта је у срцима нашим и зато нам не вреди да се претварамо пред другима кад онај горе све зна. Бог пославши свакога човека у свет, даје му дарове да их умножава и да њима послужи господару своме, да послужи Богу своме, да послужи ближњим својима. У Јеванђељу се каже “Сад је време, сад је дан спасења”, сутра ће за некога бити касно. Зато, браћо и сестре, сваки тренутак свог живота треба да употребимо на добро. Зато треба да пожуримо да искористимо време, као што онај трговац кад изнесе своју робу он се труди да привуче муштерије, да би привукао пажњу он мора да покаже шта је то добро он донео да прода. Дакле, сви они који су примили живот од Господа не могу рећи да нису примили ни један таланат. Сваки од нас има чиме да тргује, не у оном ружном смислу, него да тргујемо са љубављу на пример, да умножамо љубав браћо и сестре. Све ово нам говори браћо и сестре данашње Јеванђеље, да се осврнемо, да видимо да ли злоупотребљавамо дарове које нам је Господ дао. Браћо и сестре, послушајмо Свето Јеванђеље, умножавајмо дарове које нам је Господ даровао, Бог ће нам сигурно помоћи у томе. Радујмо се што смо обновили овај храм и осветили, и да га чувамо у чистоћи и чистоти.
Нека сте срећни и Богом благословени!”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
На крају Свете Литургије Високопреосвећени Митрополит, благоизволео је да додели одликовања онима који су помогли у обнављању храма.
Архијерејским граматама признања одликовани су господа: Радислав Сремчевић, Радисав Урошевић, Милан Весић, Горан Арсенијевић и постхумно Зоран Урошевић.
Архијерејским захвалницама одликовани су господа: Скупштина општине Топола, Витомир Ђорђевић, Миодраг Ђорђевић, Добрица Весић и Милан Урошевић.
Орденом Светих Новомученика крагујевачких одликовани су господа: доктор Жарко Чолић, Александар Чоловић и Душан Сенић.
На крају је Високопреосвећени Митрополит уручио одликовање Светог Архијерејскoг Синода СПЦ, орден Светог Саве, господину Александру Сенићу и господину Дејану Чоловићу.
Након Свете Литургије улседила је трпеза љубави.
Чтец Ђорђе Милутиновић
