После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Митрополит се обратио верном народу беседом:
“У име Оца и Сина и Светога Духа!
Браћо и сестре, Свети апостол Павле у својим Посланицама на много места говори о значају Јеванђеља за наш живот и наше спасење. На једно месту, у Посланици Коринћанима каже: “Јеванђеље које вам проповедам и које примисте и у коме јесте”. Дакле, Апостол Павле не проповеда некло своје јеванђеље него Јеванђеље Христово, а кад проповеда Јеванђеље Христово он проповеда Христа. Управо, Свети апостол и јеванђелист Јован каже да док се не испуни и последња реч, све оно што је речено у Јеванђељу, неће доћи Страшни суд. Тек када се то испуни тада ће Господ доћи. Зато је Јеванђеље Христово Јеванђеље нашега спасења. Зато је оно блага и радосна вест. Радосна јер ћемо, ако смо у њему и живимо Јеванђељем, схватити смисао живота и овога и онога света. Схватићемо и тајне и овога и онога света. Живот је Тајна и човек не може да уђе у ту Тајну без Бога. Не може да уђе у Тајну живота без Јеванђеља. Зато ако испуњавамо Јеванђеље онда ћемо решити многе проблеме међусобно. Јеванђеље није само обична књига коју читамо. Јеванђеље је књига над књигама и наука над наукама. Може човек савладати све науке овога света али ако није савладао науку Јеванђеља ништа му не помаже. Напротив, таква наука ће га још више удаљити од Бога јер ће га затворити у себе. Највећа наука је да научимо како да живимо и ту науку не можемо да схватимо без Христа и не можемо да схватимо без Јеванђеља. Ми као хришћани треба да схватимо да Јеванђеље спасава само ако се у целости испуњава. Ако се оно у целости држи баш онако како је то дато од самог Спаситеља. Свака је реч у Јеванђељу Божија реч. То је сила и то је моћ. Реч је Божија сила и када читамо прве странице Биб лије ми читамо …и рече Бог…- Све бива на реч Божију и зато човек ако не разуме, прихвати или примени реч Божију на себи само ће се дичити својим речима. Ако нама Јеванђеље није огледало онда ће човек да узме неку другу књигу да чита и да му буде огледало. Јеванђеље спасава и даје спасење свакој ствари. Тако нас учи Црква и Свети Оци. Држећи се Спаситеља човек се тек тада спасава. Спасење је у Христу, браћо и сестре. Спасење је подвиг којим се човек свим својим бићем прилагођава Спаситељу и Јеванђељу. Када се човек прилагоди Спаситељу он у ствари мисли као Спаситељ, живи њиме. Све своје човек тада управља на Спаситеља. Зато ми све своје управљамо ка Богу. Најважније је да живимо у Богу и да се руководимо Његовим светим Јеванђељем и да се тако изграђујемо у Јеванђељу. Не можемо се изградити у Јеванђељу ако се у њему не уградимо, не узидамо баш онако као што Апостол Павле каже: “Узиђавајте се у храм као живо камење”. Спасава се онај који свим својим бићем стоји у Јеванђељу спасења. Жеља да се Јеванђеље прилагоди људским схватањима, што ми на жалост радимо, удаљава човека од Јеванђеља. Почињемо сами да тумачимо на свој начин. Почињемо да Јеванђеље прилагођавамо нама уместо да се ми прилагодимо Јеванђељу. Као што људи мисле да треба Цркву да прилагоде себи, а не да се они прилагоде Цркви. Такав се човек удаљава од спасења. Људи покушавају да Јеванђеље сведу на човека и претворе га у људску философију или да га претворе у неко научно или морално дело. Такав човек и такво његово јеванђеље губи вредност јер је почео да себе ставља на место Христа. Погледајте ове новотарце, опростите што их тако називам, који кажу “Ја сам црква”. Који не проповедају Јеванђеље Христово већ себе. Чим видите да осуђују друге или нас који смо у Цркви они проповедају себе а не Христа. Но, ми и за такве треба да се молимо да Бог и њих уведе или наведе на пут спасења. Ако човек не види да је скренуо са пута спасења неће сагледати себе јер је измислио свој пут. У историји хришћанске Црве било је много јеванђеља али је само једно које спасава, а то је Јеванђеље Христово. Стога знајмо да, а ко живимо Јеванђељем, ћемо бити спасени. Апостол Павле каже да је цело Јеванђеље богонадахнуто. Њега су писали Божији људи надахнути Духом Светим. Споменућу Краљеву цркву у Студеници где је сликар осликао Св. апостола и јеванђелисту Јована како на острву Патмос пише Откровење. Већ је остарио и онемоћао. Како тај сликар представља Апостола? Свети Јован не може ни да држи своју руку него му ученик Варух придржава руку. Он држи перо у руци, а овај му придржава руку. Св. Јован гледа у неку висину где је сликар насликао анђела који Св. Јовану говори шта треба да пише. Пазите, браћо и сестре, како је то једна дивна сцена. Увек сам се дивио њој и увек сам о њој размишљао како ми ако живимо Јеванђељем да ће нас Дух Свети водити и руководити. Апостол Павле каже да је Свето Јеванђеље богонадахнуто и корисно за учење, за карање, за исправљање, за васпитање у праведности.
Зато, браћо и сестре, будимо у Јеванђељу да би смо се спасавали и нека нам Господ помогне, а Дух Свети научи да читамо Јеванђеље са вером, смирењем и страхопоштовањем. Немојмо Јеванђеље читати као обичну књигу. Нема ни једне науке на свету коју су људи измислили да је она праведнија од Јеванђеља. Чинимо ли другоме оно што желимо себи да нама други чине онда ћемо још више спознати другог човека. Ми се преко другог човека спасавамо. Нама је потребан други човек. Нама је потребан ослонац. Ако си пао устај. Сети се ЅЈеванђеља. Сети се Спаситеља. Спасење је тамо где је Спаситељ.
Бог вас благословио!”
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
На крају Свете Литургије Светим Тајнама се причестио верни народ, а по завршетку Високопреосвећени владика је верном народу поделио благослов и иконице.
Ђакон Саша Павловић
