Када су Јевреји замерили Исусу што је у суботу излечио раслабљенога, Исус је одговорио: „Отац мој досада дела, и ја делам“ (Јован 5, 17). Бог је господар суботе. Његов одмор након стварања не значи да се Он окренуо од свога дела, нити да Он више не управља творевином. Напротив, Божија моћна рука помаже створеном свету и непрекидно га држи у битију над ништавилом. Исцеливши тако болеснога човека у суботу, Исус се открива као Божији Син, кога је Отац послао, Кога је Отац послао да спасе род људски који је на путу пропасти и који не може да опстане без сталне подршке Владике и Творца.
Према Цркви, смисао празника средине, преополовљења Педесетнице, јесте истицање везе између Оца, Сина и Светог Духа. У среду, четврте недеље од Пасхе (тачно између Пасхе и Духова), прослављамо Христа Посредника. Њега је послао Отац, а Он даје обећање о ниспослању Светог Духа.
Јеванђеље које се чита на преполовљење (Јован, 14, 30) почиње следећим речима: „А већ у Половини празника дође Исус у храм и учаше“. Празник о коме је реч јесте празник Шатора, који су Јевреји прослављали као Сукот (септембар-октобар). Састојао се од благосиљања плодова и благодарења Богу због тога што их је заштитио у пустињи.
Осмог дана празника, упућују се посебне молитве за кишу. Овог дана, последњег дана празника, Исус је узвикнуо: „Ко је жедан нека дође к мени и пије“. Јер, као што свети апостол Јован наводи: „... Из утробе Његове ће потећи реке воде живе“ (Јован 7, 37-38). Жива вода је знак Педесетнице. Празник Преполовљења пада у среду пре Недеље жене Самарјанке. Сада живимо у ишчекивању Светог Духа, а наша жеђ за богом продубљује наша осеђања и подстиче нас да примимо Божији дар:
КАО ШТО ЧЕЗНЕ ЈЕЛЕН ЗА ИЗВОРИМА ВОДЕ,
ТАКО ЧЕЗНЕ МОЈА ДУША ЗА ТОБОМ БОЖЕ,
ЖЕДА ЈЕ ДУША МОЈА БОГА ЖИВОГА,
КАДА ЋУ ДОЋИ И ЈАВИТИ СЕ ЛИЦУ БОЖИЈЕМ?
(Псалам, 41, 2-3)
Од детињства до страдања Исус је поучавао у храму, месту присуства Божијег. У томе можемо видети јединств Његовог учења и испуњења Старог завета у Његовој личности јер је Он – „Храм који није начињен људским рукама“ (Марко 14, 58) а долази час када ће сви верни бити сабрани у Телу Христовом.
Учитељ и Спаситељ никада не говори о себи, већ се увек обраћа Небеском Оцу, избегавајући тако егоцентризам својствен многим тобожним учитељима који манипулишу раслабљеним умовима и траже само своју сопствену славу, а не Божије откривење свету. „Откривење Имена Очевог присутно је у свеколиком Христовом учењу“ (Б. Бобрински).
МОЈА НАУКА НИЈЕ МОЈА, НЕГО ОНОГА КОЈИ МЕ ЈЕ ПОСЛАО. АКО ХОЋЕ КО ВОЉУ ЊЕГОВУ ДА ТВОРИ, ПОЗНАЋЕ ДА ЛИ ЈЕ ОВА НАУКА ОД БОГА, ИЛИ ЈА САМ ОД СЕБЕ ГОВОРИМ. КОЈИ ГОВОРИ САМ ОД СЕБЕ, СЛАВУ СВОЈУ ТРАЖИ, А КО ТРАЖИ СЛАВУ ОНОГА КОЈИ ГА ЈЕ ПОСЛАО, ТАЈ ЈЕ ИСТИНИТ И НЕМА У ЊЕМУ НЕПРАВДЕ.
Јован (7, 16-18)
+ + +
У среду четврте седмице после Васкрса празнује се Преполовљење Педесетнице. То је дан који сједињује два велика празника - Васкрс и Педесетницу. Тога дана спомиње се како је Господ ''у половини'' јеврејског празника Сеница ушао у Јерусалимски храм (Јован 7) и открио учење о Себи као Месији, након чега је позвао: ''Ко је жедан нека дође Мени и пије''. У песмама Преполовљења час је реч о Васкрсењу Христовом, час нас подсећају на приближавање празника Педесетнице, када је Васкрсли Господ послао Својим ученицима Духа Светога, обилно напајајући и утољавајући духовну жеђ оних који су поверовали у Христа као у Месију и Искупитеља света. На дан Преполовљења служи се Велико вечерње са читањима из Старог Завета - паримејима, но катизма је редовна, а не "Блажен муж". Пева се тропар: "Преполовившусја празднику, жаждушчују душу моју благочестија напој водами, јако всјем, Спасе возопил јеси: жаждај да грјадет ко мње и да ищет, Источниче жизњи нашеја, Христе Боже, слава Тебје".
На јутрењу није одређен полијелеј, него само Велико славословље. Катавасија на сам дан празника и дан оданија није пасхална, него "Море огустил јеси". На јутрењу и Литургији, уместо "Честњејшују" и "Достоино јест" пева се ирмос: ''Лужде матерем дјевство..." На сам празник иде литија на изворе и обавља се мало освећење воде. Преполовљење се празнује осам дана и одаје се у среду пете седмице после Васкрса. На оданију се уместо "Достојно јест" такође пева ''Лужде матерем дјевство". Претпразништва нема. (АРХИЕПИСКОП АВРКИЈЕ ТАУШЕВ)
Тропар, глас 8.
Преполовивши празник, ожеднелу моју душу напој водама побожности, као што си Спаситељу све позивао: Дођите сви који сте ожеднели ка Мени и пијте! Изворе живота нашега, Христе Боже, слава Теби!
Кондак, глас 4.
Преполовљавајући законити празник, Створитељу свих и Владико, окупљенима си говорио, Христе Боже: Ходите и захватите воду бесмртности! Зато Ти припадамо и верно кличемо: Милости нам Твоје даруј, јер си Ти Извор нашега живота!
ИКОНА ПРЕПОЛОВЉЕЊА ПЕДЕСЕТНИЦЕ
Хришћанска иконографија приказује на икони Преполовљења Исуса како учи у храму, као што пише у Јеванђељу. Исус седи усред јеврејских научника и мудраца. На икони се види њихова зачуђеност Његовим знањем: ''Како овај човек зна књиге (учење), када никада није учио?'' (Јован, 7, 15). Одговарајући на питање, Исус говори о својој вези са Оцем, о свом Божанском пореклу.
Најчешће икона Преполовљења приказује Исусов први сусрет у храму са књижевницима, када је имао само дванаест година – догађај који описује свети апостол Лука (2, 41-50). ''Зар не знате да мени треба бити у ономе што је Оца мојега?'' - Христос одговара забринутим родитељима, отворено објављујући да је Син Божији и да мора испунити свој задатак. Тог дана Исус објављује да је Син Божији и да мора да испуни свој задатак. Тог дана Исус објављује своју Божанску независност од Јосифа и Марије и говори им о својој јединственој вези са Богом Оцем. Истовремено, Он прихвата синовску послушност своме Оцу до краја, послушност која Га је одвела све до Крста: ''Не моја воља, него Твоја нека буде'' (Лука, 22, 42).
Божанска Премудрост се открива књижевницима који се диве мудрости Детета, откривајући Исуса-Емануила, кога су најавили пророци (Исаија 7, 14). Ауторитет Његовог учења је, дакле, потврђен већ у Његовом детињству, јер: ''Он је пре свега и све у Њему постоји'', јер Он претходи стварању (Колошанима 1, 17 и Приче Соломонове 8, 22-30), јер је ''рођен а не створен, једносушан Оцу'' (Символ вере). Исус-Емануил је ''Премудрост, Логос и Сила Божија'' (Пасхално јутрење).
Страну о Преполовљењу Педесетнице припремила
Информативна служба Шумадијске епархије
