СЛОВО СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ

Налазимо се уочи дана празновања Крста - нека ликују хорови анђела!
Приближује се тренутак показивања Крста - нека се род смртних поклони!
Певајмо о божанској моћи Крста - нек* се гомиле демонске у бекство обрате!
О, Крсте свети... као са живим хоћу да беседим с тобом, виновником радости и победним знаком спасења нашег!

Тобом су двери Раја отворене,
тобом је моћ смрти срушена,
тобом пакао лишен плена свог,
тобом се мртви живота удостојише,
тобом разбојник у Рају ликује,
тобом се земно с небесним сједињује.

Кроз тебе је - познање истине,
тобом је препорођај крштења дарован,
тобом опроштај грехова измољен,
тобом дар Духа Светог запечаћен.
Тобом знаменовани храмови - домовима се Божјим називају,
тобом празници и славља наша блистају! ...

Језик не може изрећи шта је све Христос роду људском кроз тебе даровао.
Приступимо, побожни зборе, и чистим уснама целивајмо часно Дрво на коме је Своје божанске руке раширио Христос Бог наш, на коме су убице проболе Његова света ребра, на коме су га појили пићем смешаним са жучи док се гомила с подсмехом ругала: Другима помаже, а себи не може помоћи (Мк 15, 29-31. И још: Ако је син Божји, нека сад сиђе с крста па ћемо га веровати (Мт 27, 40-42)...

Крстом смо се научили побожности и познали моћ природе божанске;
Крстом смо познали правду Божју и достигли целеумља добродетељ;
Крстом смо упознали један другог и - некад далеки - сјединили смо се у Христу и постали учесници благодати Духа Светога;
Крстом смо познали љубав и силу, и не отказујемо умрети један за другог;
Крстом смо презрели сва добра овога света и претворили их у ништа, очекујући будућа блага и гледајући у невидљиво као у видљиво!
Крст се проповеда - и истина се у Бога исповеда, и истина се по свему свету разноси;
Крст се проповеда - и мученици страдају, и исповедништво се утврђује;
Крст се проповеда - и Васкрсење се дарује, и живот јавља, и Царство небеско утврђује, и неверни верују! ...
Крст је био подигнут против Живота, али је њиме дарован живот свету и смрт уништена!
Крст је био подигнут против Истине, али је њиме свет испуњен истином!
Крст је био подигнут против Господа, но Он је на њему раширио руке Своје и све привукао Себи! ...

Превео јеромонах Хризостом (Војиновић), Мисионар, октобар 1936.

+ + +

СЛОВО О КРСТУ СВЕТОГ ЈОВАНА ДАМАСКИНА

 (...)

Гле, Промисла неописивог! Крст се јавља као Престо Божији, јер је на Њему клином закована Ипостасна Мудрост Божија, клином приковаше Сведржитеља, Који чини све могућим у свету универзума! Као што је рекао Павле: Реч о Крсту је лудост за оне који гину, а сила Божија нама који се спасавамо (1Кор 1, 18).

Тако од оних који гину и несавесни су, Крст, који долази с више, сматран је за лудост и саблазан. Али за нас који смо спасени, он се јавља као сила Божија за свакога.

Јер, шта предизображава Дрво живота наспрам дрвета познања, ако не предизображава преизобилно и изузетно Крст? Као што је рекао премудри Соломон: Нека је благословено дрво на којем је Правда обожена (Прем 14, 5). А на којем је дрвету Правда била обешена, ако не на Крсту Господа нашег Исуса Христа, Који је за нас постао од Бога Оца умилостивљење, оправдање и спасење.

(...)

Ево још силе Бога Творца свега и Обновитеља свега! Победосно дрво Крста изишло је из дубине земље, и наградило је цареве земље скиптром Царства Небеског.

Одавде је Гроб почаствован Васкрсењем; не да је он имао потребе да буде поштован од Онога Који је почаствовао људску природу одећом непропадљивости, али Он почаствује изванредну жељу ствараоца овога Гроба.

(...)

И ево поново - Освећење освећења! Јер Крст, као што заиста и јесте, богато даје царевима победу, и свештеницима сјај лепоте. И будући да је рукама освајача овај Двор Божански био срушен, зато сада свештенство и царство одаје му ову почаст, која утврђује цареве и помазује свештенике. Јер заиста, кроз допуштење овог рушења, које нас је умудрило над злим, даде нам се дар овог Непобедивог Крста, те чини већим оснажење моћи наше овим новим Уздизањем - Воздвижењем онога што је било срушено. А тако је био подигнут и [атор давидов, који је био оборен. Сваки се од нас радује и прославља Добротвора, Који се сажалио на нас Својим милосрђем.

(...)

Нека се радује Црква Христова, и нека процвета као љиљани у овом Обновљењу свога Васкрсења! Нека Јевреји носе жалост! Нека идеопоклоници кукају! Јер - С нама је Бог! Нека стари Израиљ пролива сузе, јер је остарио и неважећи!

Радујте се, синови Васкрсења, народе нови, који расте Духом и никада не стоји! Нека деца Сионова цветају као кринови међу чкаљем неверника! Нека се покажу слична Анђелу веснику Васкрсења, нека обуку бело платно, нек се облаче светло! Нека одбаце сваку бригу, нека учине да се покаже сјај Васкрсења, и нека отресу сву ташту материју као прашину!

Крст нас је превео из ропства на слободу! Ми припадамо слободи! Не потчините себе никада више јарму ропства! Не допустите да вас победе похоте тела, јер ономе чиме је неко побеђен, томе бива поробљен. Не сејмо у тело, да не бисмо пожњели трулеж. Служимо само Богу, Господару наше природе. Дух лукави одагнат је далеко од нас. Уведимо уместо њега Духа благодати. Дух Свети се радује стварима светим и духовним. Обновимо све удове душе наше и тела нашег Духом Светим. Принесимо Богу нашем сву осећајност и снагу наше природе, и примићемо од Њега Духа. Мисли Духовној дајмо - мисао нашу, Речи Божијој - реч нашу, Духу Господарском - глас наш, Тројици Јединственој и Једносуштној - жељу и љубав нашу.

Крст је уздигнут, узнесимо се са Њим!

Васкрсење Христово је обновљено, обновимо се са Њиме!

Нека ти целокупни Пазник и целокупна Тајна буде узрок обновљења, о свештено стадо Божије!

Свети Јован Дамаскин

Превео епископ Атанасије (Јевтић)

Крст је чувар читаве васионе,

Крст - лепота Цркве,

Крст је тврђава царева...

И кроз три столећа после Христа равноапостолни Цар са својом праведном мајком проналазе и узносе Часно дрво пред народом. И у знак сећања на ово свесветско објављивање и сада се врши у саборним црквама у архијерејским служењима ово воздвижење Крста. Уз дирљиво певање Свети Боже, које се прати кађењем и светиљкама, полако се износи из олтара Крст и посред цркве врши се његово возвижење. Петсто пута звучи Господе, помилуј, час доле, час горе по хроматској скали. Час умало не додирнувши земљу, скоро само длан изнад ње, час се дижући све више и више. Исправља се погурена фигура архијереја, постављају се раво дикирије и трикирије, дижу се њихови пламичци у исту раван са Крстом и он се узноси још више заједно са гласовима хора, дижући се ка небу и уз високо и свечано последње трипут Господе, помилуј, благосиља Крст сву васиону, као некад рукама патријарха у дане цара Константина. И тада је народ, такође за време његовог узношења, вапио: Господе, помилуј, и у знак на ово врши се и сада. Крст, који се објавио Константину, бди над његовом државом, помаже му у борби против непријатеља, пружа помоћ његовим последницима, византијским царевима Другог Рима и московским царевима Трећег Рима у њиховим царским подвизима.

Веселите се Божанским промислом, унапред изабрани верни хришћански цареви, хвалите се победоносним оружјем, Крстом часним, који сте примили од Бога.

Они, Божији помазаници, прихватају на себе Крст целог народа, носе га на својим раменима, носе у току целог свог подвижничког пута ка страшном судњем дану када ће и дати одговор за њега. Крст је њихова тврђава, Крст је њихова моћ и сила... Црква у својим песмама, у живом исуству свог служења, слави, освештава и благосиља свештену власт, од стране Бога помазану и ограђује је моћним Крстом Христовим, Крстом Цара Јудејскога...

Крст чува и сву васиону, све нас грешне.

Часни крст је нађен у Јерусалиму и са љубављу свих целива се и поштује. На небесима пак образу Крста служење врше анђелски чинови. Умни пукови бестелесних духова непрекидно се клањају тајамственом и спасоносном образу.

Крст пречасни, поред кога унаоколо стоје анђеоски чинови...

Сада анђелске војске носе копље - часно дрво, богобојажљиво га окружујући.

И некад, сагласно црквеном предању, у Риму је ка постављеном образу Крста трипут годишње силазио анђео са небеса и кадио Крст.

На земљи се људи веселе крсту, на небесима се анђели радују.

Крст је анђела слава и демона рана...

Плаше се демони, дрхте и мрзе ђаволски пукови у својој немоћној и јаловој злоби, јер Крстом је дошла радост свему свету и погибија демонској сили.

Кипријан Керн

ЖИВОТ КРОЗ СМРТ

Крст Христов је био и јесте „за Јудеје саблазан, за Грке безумље, а за нас верујуће Божанска сила и Божанска мудрост“. То је највећи парадокс у историји: живот кроз смрт. Кроз проклетство благодат. Кроз понижење слава. Кроз смирење узвишење.

Благодат и сила Часног Крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је крст, него је његова сила у томе што је то Крст Христов, средство којим је Христос спасао свет. То је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Сва кеноза, поништавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у Крсту. На Крсту је доживео највећи бол и понижење за нас. Због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и закона. Целокупно дело Христово, сво Његово човекољубље сажима се у Крсту. Свети Григорије Палама нам приповеда како је неко упитао иронично једног од богоносних отаца да ли верује у Распетог, овај му је одговорио: да верујем у Онога који је распео грех.

На Крсту је Богочовек Христос разрешио трагедију људске слободе која је проузроковала непослушност првостворених, и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту (Флп 2, 8). Тако је поново усмерио нашу слободу према нашем Творцу, Тројичном Богу. На Крсту је победио смрт – смрћу смрт уништи – тиме што је нашу смрт учинио својом, а својим васкрсењем нам је подарио живот и нераспадљивост.

Преко Крста нас је спријатељио са Богом Оцем и подарио нам опроштај грехова.

На Крсту је на најузбудљивији начин показао да нас воли безграничном љубављу, чак и у часу док Га распињемо.

Кроз Крст нас је привео и ујединио у једно тело, нас, своју расејану децу; срушио непробојни зид који нас је делио и саздао у себи новог човека (в. Еф 2, 15). Крстом је очистио и осветио небо, ваздух и земљу, будући да је распет испод неба, подигнут у ваздух, а Његова пресвета крв се пролила по земљи.

На Крсту је принео општу жртву за целу земљу и опште очишћење за целокупну људску природу. Отуда је страдао ван зидина града и изван Соломоновог храма, примећује свети Јован Златоусти.

Својим распећем, „уздизањем пуним смирења“, како каже једна древна молитва, уздигао је и нашу природу која се „кроз лажно уздизање и сујетно кретање спустила до ада“. На Крсту је показао да овај свет није последња реалност, него само пут према последњој стварности. Наравно, уколико се у овом свету крстоносно боримо против нашег егоизма. Тако је поново успоставио позитиван смисао овога света.

На Крсту је открио себе као јединог доброчиниоца и спаситеља, избавитеља и животодавца космоса, и коначно осујетио свако дело ђавола, његове методе и заблуде, моћ и власт коју је имао над људима.

Због тога се ђаво „тресе и дрхти не могавши да се одупре оваквој сили“, док ми у Цркви појемо: „Нас ради си распет да ми задобијемо опроштење, прободена су ребра Твоја и одатле потече живот наш. Сунце се помрачи због множине страдања Твога, Теби на висини верни узвикују: Животодавче Христе, слава Спасоносном Крсту и страдању Твоме“.

Смрт Господа на Крсту је животворна и избавитељска, дарује живот и избављење.

Није случајно што Господ није хтео да остане у слави Преображења и да избегне Крст, него је силазећи са Тавора припремио ученике за оно што ће му се догодити (Мк 10, 32).

Кад Га је Патар саветовао да избегне крсну смрт строго га је укорио: Иди од мене, сатано! Саблазан си ми, јер не мислиш што је Божије него што је људско (Мт 16, 23).

И опет, идући на добровољно страдање каже: Сада се прослави Син Човечији (Јн 13, 31). И у другим деловима јеванђеља Крст се карактерише као слава Христова (в. Јн 12, 23). Слично говори и свети Јован Златоусти: „Крст који је раније био ствар срамоте и казне сада постаје слава и част. А да је Крст слава чуј Христа који каже: Оче, прослави ме славом коју сам имао код тебе пре него што је свет настао, подразумевајући овде славу Крста.“

Архимандрит Георгије Капсанис

Са грчког превели

Зоран Јелисавчић и Александар Ђаковац

+++

А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свијет и ја свијету (Гал 6, 14).

+++

Дејство Крста је двојако... Једно је у трпљењу телесних невоља и назива се пракса; а друго се састоји у истанчаном (суптилном) деловању ума, у размишљању о Богу и непрестаној молитви, и назива се теорија.

Свети Исак Сирин

+++

Када преко практичне врлине стигнемо до теорије, и побољшамо и очистимо нашег унутрашњег човека, и у њему потражимо скривену божанску ризницу, и ту пронађемо царство Божије, онда се распињемо за свет и страсти. Јер се кроз ово преиспитивање у срцу рађа једна тополина која угушује лукаве и нечисте помисли као муве, а души доноси духовни мир и утеху, а тело освећује.

Свети Григорије Палама

+ + +

КРСНА ХИМНОГРАФИЈА

Спаси, Господе, људе Своје, и благослови наслеђе Своје, победу подај православним Хришћанима над непријатељима њиховим, и Крстом Својим сачувај Своје житељство.

Тропар Часног крста, глас 1.

Огњени мач више не стражи пред дверима едемским јер дрво крсно угаси његов пламен. Печат смрти је разломљен... О Боже и Спаситељу, дошао си да заточенима у аду кажеш: Уђите поново у Рај.

Кондак Часног крста, глас 7.

О најблаженије дрво, на коме се разапе Христос Цар и Господ! Онај који паде, би преко дрвета преварен, а на теби би прикован Бог Који дарује мир душама нашим.

Катавасија Воздвижења, пета песма, глас 8.

Раширивши руке у облику крста у утроби морске звери, пророк Јона предсказа спасоносно страдање, а изашавши после три дана, предсказа небеско Васкрсење Христа Бога, Који је телом био прикован и после три дана просветлио свет Тродневним Васкрсењем.

Катавасија, шеста песма, глас 8.

Ти си Богородице рај у коме је без неговања одрастао Христос, преко кога се на земљи засади живоносно дрво. Због тога, поклањајући се Крсту који узносимо, Тебе величамо.

Катавасија, девета песма, глас 8.

Спаси, Господе, људе своје и благослови достојање своје,
победе царевима нашим над непријатељима даруј
и људе своје крстом својим чувај.

Оружје крсно давно се у борби јави
благочестивом цару Константину,
непобедива победа, због вере,
од њега дрхте противничке силе
он би вернима спасење и похвала Павлу.

Октоих, у среду на јутрењу, седилен, глас први

Богу који у Египту поможе Мојсију,
и фараона са војском својом потопи
победничку песму успојмо, јер се прослави.

Страдање претрпео си нас ради,
ти, природом Бестрасни,
и разапев се с разбојником,
власт змије злобне си умртвио, Слово,
и спасао си оне који ти се клањају.
Исток над истоком будући,
западу си одгурнутом, Исусе, дошао, нашој природи;
распетог те гледајући, сунце светлост своје сакри.

Октоих, у петак на јутрењу, канон крсту, песма прва, глас први

Крста твог дрво, Христе Боже,
дрво живота нам показа, вернима твојим,
њиме сруши владаоца државе смрти,
оживео си нас, грехом умртвљене,
те кличемо ти: Благодатељу, свих Господе, слава ти.

Вољно осироте сиромаштва ради Адамова, Христе Боже,
дошао си на земљу из Деве оваплоћени распеће прими
да нас ослободиш из ропства вражијег,
Господе, слава ти.

Октоих, у среду на јутрењу, стиховне стихире крсне, глас други

Непобедиво оружје,
утврђење вере,
крст божанствени појемо
и верно се поклањамо,
велико прибежиште,
похвалу хришћанима,
славу православнима
и спасење вернима.

Октоих, у среду, светилен крсту

Радуј се, крсте пресвети,
свету стено необорива,
прибежиште болнима,
чувару невољницима,
стражо војницима,
победниче варвара,
венче апостолима
и спасење вернима.

Октоих, у петак, светилен крсни